Godišnjica Nikole Čupića

СИТНИЈИ ПРИЛОЗИ ИСПИТИВАЊУ ФОРП. НАР, ПЕСАМА 157 њене гредице, али се она одржа. Само се врата широм отворише, као да их је бес разломио.

„ „Шта је, љубо, што сп тако пребледела од страха“ — „Ено га! ено оне утвари, како ми с врата прети! Али не, ја сам твоја, брани ме!“ — И несвесна му паде у наручја.

„Горе од рањене звери писну неман и нестаде је: пљуснуше морски таласи п прогуташе је. А поплашени рибар на рукама држи своју младу љубу у несвестп, покушава да је згреје старачким дахом својим, дрхти али се нада, и чека зору да обасја њен лик који је хладан као комад леденога кристала“...

Врло је лако уочити шта је у овој скандинавској скасци слично и управо истоветно с оном грађом која је, у нашој песми, везана за псторијска имена. И према томе држим да је мотив порекла скандинавскога и да је ишао одатле п источно п јужно, те је походио и руски и немачки и српски народ, па, вероватно, и даље тражио средину која ће га примити и на свој начин обрадити.

М. Хајдук Милутин.

Бавећи се по други пут у Бечу, Доситије Обрадовић изгуби на некој домаћој забави од својих пара два петака, па онда напише песму „Плач за два петака“. Неки дан доцније придобије, на истој игри, своје новце патраг па, продужујући шалу, напише „Песму за два петака“. Ова се друга његова песма овако почиње:

Ја сам звао на помоћ ми Краљевића Марка, Младог Мусу Арбанасу, и Рељу Бошњака, Те сам опет придобио моја два петака. Молио сам и звао сам Војеводу Јанка,

И његова млад' делију, Секулу нећака,

И тако сам придобио моја два петака. Сердечно сам призивао Змај огњена Вука, Милутина Арамбашу, на главу ајдука, Радивоја и Груицу, и старог Новака,

Зато и сад опет владам с моја два петака.....

Ово набрлјање јунака из српске нарддне поезије показује како је Досптије знао доста народних песама