Godišnjica Nikole Čupića

158 ГОДИШЊИЦА

и о Марку, о Рељи, о Сибињанин Јанку, о Секули п Змај Огњену Вуку, па онда о главним лицима песама хајдучкога круга: о Старини Новаку, Радивоју и Грујици. Све је то интересантан прилог за испитивање онога што је знао Доситије из традиционе литаратуре. Али једно име постаје повод за даља истраживања.

Уз остале јунаке народнога певања Доситије помиње и:

„Милутина Арамбашу, на гласу ајдука“.

Ко је тог

Ван сумње је да певање о разглашеном хајдуку и харамбаши иде у круг хајдучких песама, и вероватно је да је Милутин био предмет обилнијега певања, када га Доситије ставља у ред најпопуларнијих јунака народне поезије. Само је Милутин могао припадати и новијем периоду, за оно доба можда најмлађем кругу народнога. певања. -

Колико ми је познато, о хајдуку је Милутину врло мало писано. Он је управо само једном поменут у проф. Мипенка Вукићевића расправи о горским хајдуцима, и по томе би хајдук Милутин био нап Шумадинад који је пред сам устанак Карађорђев једном приликом жртвовао себе да би спасао читаво село. О томе је пок. Ст. Јевтић писао и спев под именом „Милутин«. Али ја мислим да то није онај Милутин о коме је овде реч. Доситије се бавио у Бечу последње десетине осамнаестога века, а већ је одавно пре тога морало постојати певање о Хајдуку и харамбаши Милутину. Зацело није у Бечу могао Доситије слушати песама о томе: што је песама знао морао их је слушати раније док се бавио по крајевима у којима живи његов народ.

Коме времену ближе хајдук Милутнн припада, и је ли савременик н. пр. Чупе Капетана и осталих његових јунака, као што се по неким знацима може мислити — не могу знати. Поуздано је само толико, да се оно певање које се тиче Доситијева хајдука Милутина није могло тицати ма које позније личности.

Али у накнаду за то могу овде навести једну нештампану народну песму, која се тиче Доситијева Милутина Та је песма из једне старе песмарице с краја осамнаестога века, каквих је међу угарским Србима било тада много код писмених и полуписмених лица и