Godišnjica Nikole Čupića

[74 ГОДИШЊИЦА

Лукијану Мушицком: „Овде је пре шест недеља био црногорски управитељ, архимандрит и будући владика, Петар Петровић, коме нема још пуни двадесет година, а већи је и лепши него и какав гранатир у Бечу“ (Преписка, П, 343). Овај Вуков опис упућује, разуме се, па 1813. годину, ма да би било прпродније развијеност Његошеву тумачити тиме што је он тада могао имати не непуних двадесет него још две године више.

Кад је песник преминуо, онда су београдске „Орп. ске Новине“, од !. новембра 1851, у свом 125 броју донеле кратак некролог у коме се вели: „Блаженоупокојени тек је навршио 40 година, а владао је Црном Гором као господар 21 а као владика 18 година“. Према томе некрологу Раде се родио 1811. године.

У „Колу“ књ. П св. 8. штампао је М. Ћ. Милићевић чланчић „Његуш и Ст. Книћанин“. Ту се, на стр. 437, може читати како војвода Книћанин на десет дана пред Његушеву смрт вели: „Бог зна хоће ли му сада бити 40 година пуних #< Само то не би био доказ ничему, али треба узети на ум једну нарочиту околност. На истој се страни вели: „Г. Книћанин врло уважава Црногорскога владику; он се некад и дописује с њим“. То вели савременик и тој околности поклањамо пуну пажњу. На основу такога дописивања могао је војвода Книћанин тачно знати године живота Његошева. Најзад он је могао и не тубити тих година, али захваљујући угодној прилици та нам преписка казује и нешто више. Године 1850, када је Книћанин био у највећем јеку своје славе, 18. августа пише му са Цетиња Његош подуже писмо, и у писму вели:

„Ваистину још ми требује какова два мјесеца, па да ступим у четрдесето љето живота мога — млогоу „овијем невољама живота!« Јер владика се у пролеће те године разболео од сушице. ·

Држимо да се овим са свим поуздано и са најмеродавније стране упућујемо на 1811. годину као на време Његошева рођења. Ову неочекивану изјаву владичину пенимо више од свих довде наведених доказа и разлога.

Ту ствар помућује ова реченица из владичина писма Книћанину од 20 јануара исте године:

„Самообмана је убитачна и за људе и за народе исто. Кому подноси нека јој се подаје; али ја про-