Godišnjica Nikole Čupića

194

ГОДИШЊИЦА

свем том из Врања и Лесковца и из њихових околина није много отишло најамника у ову војску. Скупљана је тада и из околине Ниша и из сва ова три града и околина њихових било их је око 60 до 70 душа од прилике. |

Сваки је казак, чим се упише и обуче се, имао дневницу по 6 гроша до поласка. А кад ступи у редовну службу добијао је месечну плату. Путовали су у одређено место комором, коју је давала раја из дотичног места.

Ови су козаци — казаци узимани на пет година али се тај рок службе продужавао према потреби. Година служења се рачунала од марта месеца а ако су скупљени пре марта месеца и узети у ову војску то се није рачунало у одслужење ових пет година.

После одређеног бављења у коме месту скупљени добровољци одвођени су у одређена места; неки у Скопље, неки у Једрене, веки у Прилеп, Битољ, Трикалу или у које друго место.

У овим су местима образовали ескадроне, овај је имао по 120 војника.

Ескадрони су образовали пукове а звали су се пук козака — казака, или пук драгона.

Козаци су имали старешине као и друга војска; подкапларе, капларе, поднареднике, нареднике, официре ит, д. Официри су били махом Пољаци а нижих чинова било је Пољака и хришћана (Срба).

Оружје им је било: пушке, сабље а неки и копља. Вежбали су сеу ратној вештпни готово онако исто као и коњица код нас и код Руса тога доба. Команда је у овој војсци била на пољском језику који су и Срби врло лако разумевали и брзо научили. Плата је била обичном војнику 34 гроша месечно а старешине њихове више и то према чину. Подкаплар је имао 40 гроша месечно, каплар 46 гроша, поднаредник 50 гроша, наредник 108 гроша месечно и т. д. Плата им је редовно издавана. У војсци су добијали све за издржавање сем прања рубља п одела. За прање рубља п одела сами су водили бригу. Сем обичног одела имали су и парадно одело и калпаке с перјаницама. Калпак је био од чоје, спреда имао мало коже