Godišnjica Nikole Čupića

СРБИ КОЗАЦИ — КАЗАЦИ У ТУРСКОЈ ВОЈСЦИ 195

а перјаница је била од длака с коњског репа. Тога ради су једино и секли репове коњима.

Парадно одело је било од чоје затворене боје.

Врховни заповедник над овом војском где су били овде поменути Срби козаци — био је ђенерал Чајковски. Служба је била поглавито војничка али су употребљавани и за гоњење и хватање хајдука и за угутивање буна. Тако су у ово доба — у доба друге владе кнеза Михаила — ратовали у Малој Азији (у Сирији) око Бејрута противу побуњеника султанових.

Верски обреди у војсци. У веру хришћанску нису дирали у овој војсци јер су и сами официри — Пољаци били хришћани. Козаци хришћани су држали своје празнике и прослављали свечано. Тако о Ускрсу имали су велику свечаност и заједнички ручак за све њих. Тада је сваки војник добијао по црвено јаје, поред других посластица.

О већим празницима ишли су у цркву да »„одстоје · службу.“ У цркви су стајали под капом п скидали су

је само кад се чита јеванђеље.

Кад козаци ови уђу у цркву пред вратима црквеним остајала су по два стражара. То се чинило, веле, из неке предострожности.

Турци су ове козаке називали обично „стара вера «“

Дисциплина је била строга и када ко преступи заповести или учини какво кажњиво дело строго је кажњаван. С тога је веле у овој војсци, и ако су то били добровољци, била велика послушност и примеран ред.

Отпуст из војске ових козака био је према прилигама. Неки су отпуштени по истеку пет година а неки и доцније ако је у томе месту било каквих нереда. Тако је горепоменути Гавра Митић, звани »аџија“ из Лесковца добио отпуст тек после 11 или 12 година службе. |

за повратак до свога места рођења сваки је козак добијао новац по одређеном времену за долазак. А време доласка, т. ј. за које време може да дође кући, месту рођења, одређивало се како коме: на лађи, за оне из Сирије, на колима и пешке.

ож