Godišnjica Nikole Čupića

196 ГОДИШЊИЦА

На десет година после образовања ове војске (око 1870—71) Турци су хтели да официри — Пољаци науче командовање на турском језику те да се, за тим, тако новим козацима командује. Због овога пак многи официри — Пољаци напустише службу у овој турској војсци и вратише се у Русију која им казну за бегство беше опростила. |

Тада се је вратио из ове војске и поменути Гавра Митић, звани »аџија“ из Лесковца а и многи други који сада нису у животу.

Поред жеље за оружјем и платом за ступање у козаке — у ову царску војску, добит је била и за породицу онога који је отишао у ту војску а иза њега доцније, ако се буде вратио из ње. Породице њихове, махом спротне, не плаћају дације Турцима па ни они сами не плаћају када се вратв из ове војске. А поред тога ове ислужене војнике — козаке, по повратку њиховом, радо су Турци узимали за пандуре при судовима и при другим јавним установама. Ови су Срби пандури употребљавани, ако су при суду, само за службу око Хришћана н. пр. да зову Хришћане када су потребни суду; да ноћу обилазе оне улице где станују Хришћани итд.

Ну многи су од ових Срба — козака — казака и плаћали главом служећи у овој војсци Турцима, било у каквој борби било и иначе у овој војничкој служби.

Тако су многи Срби и у ранијим вековима проливали своју крв за туђина, било за Турке било за Млечиће и Аустрију као ускоци и хајдуци и ако су и сами били у ропству. Али прилике су биле такве а оне су често јаче и од жеље и од воље па и од љубави према отаџбини.

Ну ипак је било користи по народ српски и од ових оваквих ратника Срба, јер су они, који су се враћали из овакве војске, били бољи мајстори за рат, поучавали су друге у ратној вештини и стицали су уверење да има бољих јунака и од Турака, да и Гурчин може бити побеђен. Та вера у таквих ратника и донела је ослобођење једнога дела српскога народа.

Лесковац. 1909. год.