Godišnjica Nikole Čupića

"Бел

"АН

ШКОЛА „ОБЈЕКТИВНЕ ЛИРИКЕ“.

ПЕРИ ЈО ЛОИ С ДЕОЈЕРИ НИ ГО ТРАТСКЕ У МЕРИ ИЧЛСЕ ТОЈЕ У ИЕ:

<ењ -

Ма колико да је случај играо велику улогу у српској књижевности, ма да у нашем књижевном развитку има много неповезаности и нереда, ипак се могу прилично јасно одредити периоди, и крупним и главним цртама обележити књижевни правци. Један од најранијих и најодређенијих књижевних праваца у нашој књижевности, који је толико заједничким идејама повезан и заједничким особинама одређен да се слободно може назвати школом, јесте онај правац које представљају песници који су се јавили после Лукијана Мушицког и Симе Милутиновића а пре Бранка Радичечевића и омладинских романтичарских лиричара, који почињу певати од прилике око 1830 године, у пуном јеку су и на врхунцу своје славе око 1840, чији углед око 1850 године опада, и који већ око 1860 припадају прошлости.

Тој школи, обично названој Школом „Објективне Лирике«“ или »„Мирнога Чувства“, посвећена је ова студија.

1

Српска поезија око 1830.

Око 1830 године српском поезијом владају два песника велика гласа: Лукијан Мушицки и Сима Милутиновић Сарајлија. Сви што певају у српској књижевности стоје под њиховим непосредним утицајем.

Од прилике од 1890 до 1840 Мушицки, „гениј Рода“, како га је назвао Његош, слави се као највећи песник српски, и било је опште уверење оно што је Сербскат Народни Лист писао поводом његове смрти, 1837 године: »„Угаси се најсветлија звезда књижевности и