Godišnjica Nikole Čupića

ШКОЛА ОБЈЕКТИВНЕ ЛИРИКЕ 201

његову ванредност, а не дух. Хватаху његове изразе, али не могаше доћи до језгре.“ Без тога ентузијазма, критичније и врло тачно. о поезији Милутиновићевој судио је, 1847 године, Јован Суботић. Он помиње како је појаву Сербијанке усрпско књижевство при изласку већим ускликом поздравило, него икоју Мушицкову оду“. Али »овај усклик долазио је само од књижевника, а не од народа, на који је Сербијанка по садржанију свом управо упућена. Гдикоји књижевници били су изван себе од радости, више њи ударе у певање духом Милутиновића: сви су славили и хвалили, али мало је њи Сербијанку целу прочитало, а јошт много мање разумело... Народ је ћутио: и премда Сербијанка у виду народних песама о збитијима последњи времена у Сербији ради, дакле народу много више него Мушицкове оде приличи, зато и опет круг Мушицкових читатеља у народу може се великим нарећи, кад се на оне погледи, који Сербијанку читају. Последњи десет година показују, као да је Сербијанка сасвим заборављена...“ И, тврдећи да је Милутиновић могао више дати да је остао у своме родном крају и певао у народном духу, Суботић вели, „да је Милутиновић, при свој вики, коју су разумевајући и неразумевајући о Сербијанки подигли били, мало уплива у наше књижевство имати могао.,“')

Из оцене Јована Суботића, једнога од главних писаца новог књижевног нараштаја, из те оцене која је иначе потврђена чињеницама, види се да стари песници, и Мушицки и Милутиновић, крајем четрдесетих година нису имали више утицаја, и да је нов нараштај ишао новим идејама и новој поетици.

Око 1830 година јавља се у српској књижевности једно ново поколење, које, стојећи у почетку под утицајем својих претходника, уноси нешто другаче, ако не ново, у српску поезију.

Пре свега то је прво књижевно поколење које чини једну духовну целину и ствара једну одређену књижевну школу. У ХУШ веку и у првим двема десетинама ХЈХ века српски књижевни радници јављају се случајно и усамљено. После Наполеонових ратова, у

5) Нђке черте из повЂстнице сербскогљ књњижевства. Сербскти ЛЂђтотис» 1847, књ. 76, стр. 106—107.