Godišnjica Nikole Čupića

5 ШКОЛА ОБЈЕКТИВНЕ ЛИРИКЕ 209

"песама, Поеми славено-сербскому народу на ново лђто 1826, он пева:

Хеликона обитателишче !

Пијерија, Пинда и Парнаса, Терпсихори пресветлое лице !

Возвис силу јаснејшего гласа, Входни в ум мој виспренују Мудрост, Лирје даруј сиренску пријатност, Струн и чувствами сложи нити

Да возвјешчу концем вселенија

Сеја стихија премјени, знатнија Вину тобој буду пјети.')

Он прилично преводи и Хорација: у самом Даворју има десетак Хорацијевих песама. Он сам пева у класичном метру, и на челу песме ставља метричку стопу. И класичним метром он је врло вешто руковао, „срећније од свију, вели Ђорђе Малетић, срећније и од Мушицког. <

У опште, може се узети да су сви песници Школе „Објективне Лирике“ почели писати, под јаким утицајем Лукијана Мушицкога, и билиу духу и у Форми псевдокласични. Само, псевдокласицизам је тада већ био на заходу, и одмах после смрти његовог главнога представника, Мушицкога, око 1840, он је почео нагло нестајати у српској књижевности. „Србски списатељи, вели Јаков Игњатовић, црпећи једнако из једнога извора, исти су исцрпети морали, и тако морао се већ једанпут и Хорац са својим латинским колегама изглодати. Оне идеје, она чувства, која се у овим списатељима налазе, за кратко време покупљене су, бачене у србски народ, који је у недостатку себи сроднијег, из нужде примао, но исте идеје не могу ве навек повторавати, па се зато и подражавање тих латинских списатеља морало исцрпети. Основ је био узан и туђ па се није могао одржати,“ ")

И псевдокласицизам не налази присталица не само више међу младима, који су потпадали под претежан утицај немачке књижевности или народне поезије, но и код самих песника Школе „Објективне Лирике«“, који

1) Сербске ЛЂтописи, 1826, књ. 4, стр. 80—81. 2) Поглед на књмжевство. Србски Летопис, 1857, књ. 96, стр. 145.

ГОДИШЊИЦА ХХЛХ 14