Godišnjica Nikole Čupića

919 ГОДИШЊИЦА

туђе идеје режале су; који се није у немачкој литература задавио подражавао је владајућем тону, па је узео пред себе већ одпевано што, па је исто у нову Форму ставио, и публики поклонио«.')

Код свију песника Школе „Објективне Лирике«“ осећа се врло јак утицај немачки, у толико јачи у колико су се они удаљавали од псевдокласицизма. Јован Хаџић је поставио целу теорију како нову српску књижевност треба стварати подражавајући већ развијене и велике књижевности. „Та ми нити живимо, нити ћемо живити одељени од осталога света“. И исто онако као што је преводио из старих, обилно преводи из нове немачке књижевности. Његов љубимац је Хердер „бесмертни Хердер“ како су га често називали по српским часописима из прве половине Х1Х века, и из њега преводи приличан број песама. Исто тако преводи из Гетеа |Голубица, 1842), и из Шилера. Из Клопштокове Месијаде превео је један одломак, а из Крумахера и Геснера знатан број прозних песама и идила.

Код Јована Суботића се исто тако осећа немачки утицај. У својој аутобиографији прича како је као ђак удан и ноћ“ читао немачки, и како је писао немачке песме, исто онако као и Бранко Радичевић у осталом.) О тим својим немачким песмама Суботић, иначе тако сујетан на своје књижевне производе, није имао великих илузија: „Ових сам написао истина више него латинских, али би много мање славе донели, да сам се на сунце показати усудио“. Прва његова збирка стихова (1837) носи епиграф из Шилера; из немачке књижевности превео је Биргерове песме; његова песма Верности непосредно и очигледно је подражавање Гвтеовој Мињон. Тон и речник његових првих стихова врло много подсећа на сентименталну и идиличну лирику немачкога из првих десетина ХЛХ века. У његовим песмама: румена зора поздравља мирисна и цветна поља, пошкропљена сребрном росом, на којима лепа пастирка пасе бело и свилоруно стадо, бере шарно цвеће да закити милога пастира, натпевајући се са

ђ) Орбски Летопив, 1857, књ. 96, стр. 149. 1) Светислав Вуловић: Бранко Радичевић, Београд, 1889, стр. 37.