Godišnjica Nikole Čupića

ШКОЛА ОБЈЕКТИВНЕ ЛИРИКЕ 913

умилним славујима у зеленом гају ; или: бледа луна обасјава од среће расплакане љубавнвике, који на својој милогласној арфи извијају нежне звуке љубави, док несташни лахор милује њихово бледо чело и дугу свилну косу, носећи заносне мирисе расцветанога пролећа...

Фрулиним гласом Уздиже нежно Љубки лахорић Мирно кроз лишће:

Љубице !

Поточић бистри Тихо жубори Росно кроз цвеће Травицу меку Љубице !')

Од свију писаца четрдесетих година нико није био толико под немачким утицајем и нико није толико учинио да се немачке књижевне идеје и Форме пресаде у српску књижевност, као Ђорђе Малетић. Он је унео немачку естетику и немачку метрику код Срба. Од немачких писаца на њега је нарочито утицао Шилер, који је и иначе, у добу од 1840 до 1850, био најомиљенији, најчитанији и највише превођени страни писац у српској књижевности. Једна од првих књига Малетићевих јесте прерада Ш]илерова Паразита или вештина себе срећним учинити (18%4).

Из Шилера је превео цео један низ песама; његове песме, као и цела прва збирка његових стихова, често носе епиграфе из Шилера; а у књижевним препиркама он се као не одлучујући ауторитет позивао на Шилера, са свом тежином онога старога: тадтз[ет хте. Сем тога, он преводи још и из Хердера и Коцебуа.

Напустивши псевдокласицизам, Никанор Грујић, око 1840, пева у Сербском% ЛЂтопису и Сербскомљ Народномљ Листу сасвим у духу немачке сентименталне лирике. У песми Туга (1839), он, „тужног сердца«“, гоњен „свирјепом бурјом“, пева њој:

1) Лира Тоанна Субботића, стр. 12.