Godišnjica Nikole Čupića

914 ГОДИШЊИЦА

Никад оков туге нећу Свалит нит получит сређу; Ти, за којом довек тужим, Док не рекнеш: ја те љубим.

Најбољи песнички рад Никанора Грујића Српкиња, код навијања је чисто подражавање Шилерова Звона, као и Попара Љубомира П. Ненадовића и Вршадба 165 вана Сундечића.

Код Васе Живковића још више се опажа немачки утицај. Рођен у Панчеву, у месту где је било много Немаца, у Војној Граници где је немачки језик био службени, Живковић је као дете научио врло добро немачки. У карловачкој гимназији, он је почео писати немачке стихове. Као ђак у Пешти он је стао преводити Гетеа и Шилера; из тога доба је његов необјављени превод Лесингове Емилије Галоти. У српским листовима четрдесетих година изашао је велики број добрих ивковићевић превода из немачке књижевности, поред Гетеа и Шилера, и неколико других мањих песника. Њему српска књижевност дугује за добре и од трајне вредности преводе Гетеова Рибара пи Баука, и Шилерова Гњурача, Чедоубиље и Јемства.

Немачки утицај огледа се не само у изборима превода, но и у главним естетичким идејама и у метрици. Тада се место старога псевдокласичког хексеметра и алкејске строфе узимају облици и родови — баладе и романсе — сувремене немачке поезије, и српска метрика ствара се сасвим по обрасцу немачке метрике Ту превласт немачкога духа у српској књижевности осудио је Јаков Игњатовић у своме, раније помињаном чланку, Погледу на кнњижевство. уГуђ дух и чувство било је то све као год пређашње латинско. Из овог периода може човек видети дела, нарочито поетична, која на себи носе печат немачке углађености, но поред тога и туђег чувства. И у самом спољашњем кроју познати се могао немачки оригинал. Метрум је од веће части немачки био. Идеје и чувства, које су Немцима за предмет служиле, биле су туђе. Из тога је следовало да чрез свакидашње подражавање туђинства, ове туђе идеје, које су у почетку као нове јошт примале,