Godišnjica Nikole Čupića

ШКОЛА ОБЈЕКТИВНЕ ЛИРИКЕ 914

песме.“ Још 1821, наппсао је у народном духу песму Брат сестри на дан рођења. Пригодан епиграФ је из Хорација, али и размер и епитети су народни, као што је очевидна жеља пишчева да подражава народну поевију. Први стих гласи:

Тек ако је зора заплавила.... а завршетак:

Буди мила кано љубичица И весела ко румена ружа...,

1893 написао је Хаџић песму Милан и Милица, очевидно подражавање народних балада, као што из доба око 1340 године има неколико његових песама испеваних у размери и духу народних песама.

Јован Суботић је још више за народну поезију. 1845 године, у својој Науци о србском стихотворству он тражи да се у српској уметничкој поезији напусти једном латинска просодија и немачка метрика, да се за основ српске метрике узме српска народна поезија. И он тврди да уопште рационалне основе ваља узимати из магазина свеопшчег художества, а како се имају употребити треба питати народ...“. 1846, у расправи Нђке черте из повђстнице сербскогљ кнљижевства, он се потпуно изјашњава за народне песме као узор српске уметничке поезије. „Србска је поезија, као и грчка, права особа, са опредељеним собственим, одликујућим значајем, у њој је индивидуална материја, индивидуална Форма, и индивидуална боја: подпун дакле характер. И само онако опредељене могле су народне песме онда изображеној Европи као неки феномен засијати, кад ни једна народна поезија није смела поред ученог стихотворства главе подићи ... Србске народне песме нису УоЈкзћедег него МабопаЛедег, као што су код других народа производи стихотворни најсилнија генија у народу...“"') И утврдивши да су Лукијан Мушицки и Сима Милутиновић остали без трајног утицаја и следбеника, и налази да једино што има у„собственог правца и значаја“ у србској књижевности то је у народној поезији. „Народне су песме једина поезија,

1) Сербски ЛЂтописљ, 1846, књ. 75, стр 117—118.