Godišnjica Nikole Čupića

ПОЛЕТ 5 , „'4

ШКОЛА ОБЈЕКТИВНЕ ЛИРИКЕ 919

И ако не код свију песника Школе „Објективне Лирике«“, а оно свакако код већине, и то врло карактеристичних даје се констатовати јак утицај народне поезије. То код ових предромантичара наших, који су били у исти мах и антиромантичари, изгледа и јесте једна аномалија. То је један уступак који су оми чинили општем духу времена, и та последња етапа њихове песничке еволуције јесте спона која их везује за наступајућу романтичну школу.

М Објективност

Песници који су певали око 1840 године називали су се Школом „Објективне Лирике« или „Мирног Чувства.“ И та објективност у њиховој поезији јесте главна, специфична одлика свију њих.

И ако су живели у доба када је романтизам у Европи био на своме врхунцу, па чак почео и заходити, ипак су они, по једном сталном појаву у српској књижевности, за неколико десетина година били ва сувременим идејним и књижевним покретима европским, и остајали још у идејама ХУШ века. Они су рационалисти и имају чисто рационално схватање поезије, и као Доситеј Обрадовић против су сваких ушвермераја.“ Они сматрају да у поезији и укус и машта треба да буду подређени разуму, једном просечном, апстрахованом разуму, и више воде рачуна о општим идејама но о личним осећањима, о оном што је општечовечанско и трајно но о оном што је појединачно и пролазно. Они, као песници ХУШ века, сматрају да поезија није сама себи циљ, да и она треба да буде „на ползу обшчества,“ и зато су у толикој мери дидактични и морализатори.

Како су то били образовани људи, посвећени у питање естетике свога доба, како су волели у своје списе што више општих и Филозофских идеја, они су јасно изнели и своје теоријско схватање.

Јован Хаџић као највише и пресудно мерило у књижевним питањима узима разум. „Разум, вели он,