Godišnjica Nikole Čupića

По —

ШКОЛА ОБЈЕКТИВНЕ ЛИРИКЕ

опште „гњурање у немачко море,“ о коме говори Тургењев. Он је сав у основним схватањима сувремене немачке идеалистичке филозофије, или тачније говорити: метафизике. Он све своди на бивање; за њега је сав видљиви и невидљиви свет само остваривање једне велике, божанскеи апсолутне идеје. „Закони су ума и срца исто као и закони природе вечни и неизмјенимм.“ Апсолутни, вечити, свуда и свагда истинити закони једне апсолутне лепоте, то је била његова основна естетичка догма.

Малетић је био у гимназији професор „србске словесности“ и „поезије и реторике.“ Тадашња средња, школа у Србији била је чисто класична и хуманистичка, п у њој се обраћала нарочита пажња на књижевну наставу. Естетика и реторика нарочито се училе, и Малетић је написао за њих неколико уџбеника: Примере појетских састава за младеж у ТУ гимназијалном разреду, Теорију Поезије и Риторику, и тим његовим уџбеницима служило се у нашим школама све до деведесетих година прошлога века. Те његове књиге су добро израђене компилације. Сам Малетић није имао претензија на њихову оригиналност, и на њиховим насловима стоји да су израђене по „најновијим писцима,“ да су »из различних извора црпљене.“ Ти „најновији писци“ и „различни извори“ јесу немачке естетике и реторике, писане у духу немачке естетике, са свима ранијим више практичним Лесинговим констатацијама, а све у оквиру класичне реторике, реторике Хорација и Квинтилијана и граматичара из доба Обнове.

Полазна тачка Малетићева је чисто немачко-метаФизичка: „Лепо је духом произведено и у спољашња вештества положено преображење чувствено ограничене појав за чист израз идеје.“ Али све његове школске књиге су школске намене, и имају чисто практичан карактер. Своје песничке идеје он је изложио у једном нарочитом чланку.

У београдској Подунавци за 1841 годину (бр. 2—11) изишла је његова критичка студија Критически преглед стихотворни производа Г. Вукашина Радишића. Вукашин Радишић, професор грчког језика и поезије у крагујевачкој гимназији, бавио се и књижевношћу, и поред превода из грчкога, писао је и стихове, махом