Godišnjica Nikole Čupića

ШКОЛА ОБЈЕКТИВНЕ ЛИРИКЕ 223

разум на престол човечје владе. Природну нужност заменише науке и вештине“. И узалудно је сада кукати за златним и поетским добом примитивног човечанства: пут у детињство рода људског сасвим је пресечен. „Мора се напред корачати, па ил пасти у пучину мрака и заблуђења, ил' се помоћу вештине и наука нове добавити летвица, које ће нас у лепши свет подићи“. Проста природа више човеку није довољна: он се у току векова развио и духовно подизао, са ширим видиком њему је потребан виши идеал: моралност. И Малетић сада даје Формулу поезије: Тежење ово [за вишим идеалом моралностиј побудити, подржати на моћним крилима фантазије и силе уображења у ведри идеала свет подићи нас, и тим нарушену у нама свету хармонију повратити, цељ је садашењега, стихотворства.“ Први песник треба да има: „узвишени над чувственошћу дух и благу озбиљност, произтичућу 'из сагласија са самим собом“.

Примењујући то своје основано схватање на прилике у српској књижевности, Малетић вели: „Време је већ, да се и ми са правим стихотворством упознамо, са оним које ће нам срце облагородити и за нежна чувства способним учинити, које ће у случају узбуњене противу њега страшни елемената непоколебимом снабдети снагом, које ће с напредујућим умом нашим из ближе упознати и тешњу међу њима свезу оплести: на кратко, које ће нас, бурним насилством распуштени страсти до обале свакдашње пропасти наше доведене, у спас праве човечности опет повратити и са собом самим упознати. Време је већ да се изучимо право стихотворство од назовистихотворства разликовати, да не би само празном Фантазирању и бунцању похвалу одавајући, несмисленој деци себе усподобили...“

Малетић осуђује Радишића што не поштује вечите законе уметности и општа правила ума, што сам нема виших етичких идеала, што је његова поезија без моралног и естетичког идеализма, што је он сам, као песник сав предан својој машти, „без да му разум и најмањег участија има.“ Песник увек треба да живи у вишем идеалу, ван „граница, бедне обичности“, иако Радишић хоће да буде прави песник он мора „срце своје облагородити, вкус угладити и ум свој истином