Godišnjica Nikole Čupića

~

ШКОЛА ОБЈЕКТИВНЕ ЛИРИКЕ у

своја љубав, но Љубав, као апстракција, ладна алелогрија и општа књижевна тема. Све је пристојно осредње, ладно коректно, вештачка конструкција и вештачка израђевина.

Сви су таки били, па, у почетку свога рада, и они соји су били најбољи и најпризнатији међу њима, Васа Живковић и Јован Ст. Поповић. У почетку свога песничкога рада, Васа Живковић је сасвим у идејама »објективне лирике«“. Потпуно ву »објек. тивне« не само оне његове песме које је пред 1848 певао као свештеник, када је већ морао водити обзира, и религиозних и социјалних, но и оне песме испеване у првој младости, када се речи и дела не мере на грамове. Његове прве песме љубавнога садржаја сасвим безлично славе жене и љубав. И када је око 184! био и одиста заљубљен, и када је своја љубавна осећања стављао у песме, то је било тако опште и безлично, да га није никао могао оптужити да се огрешио о законе објективне поезије. Око 1857 Малетић је гледао у Живковићу песника сасвим у идејама старе школе, и у Подунавци, покренутој да прибере све старије, истицао га као човека „који ће својом зрелошћу и врлином заблудивше опет на пут извести“. А заблудивши, то су били Змај, Ђура Јакшић, Каћански, умлади песмотворци, који су по чудноватом некаквом правцу праву вештину забацили, и или су сањаријама усладе налазили, или у гажењу свију дојакошњих правила у лепој вештини неуким читатељима мозак завртети хтели....“

Али, Малетић се грдно преварио. Живковић, на којега је он толике наде полагао, не само да није наставио стару, општу, безличну и благонаравну поезију, но се дао занети „усањаријама“, погазио сва „дојакошња правила у лепој вештини“, упао у „худу чувствителност“, и као свештеник у годинама почео отворено, каткада бевобзирно певати једну своју плотску и незакониту љубав. И та љубав коју је спевао није била она невина, и „појетска“ љубав младога богословца, вешто развијање једнога од најопштијих места ондашње поезије, но проза, чулна љубав здравога зрелога човека,

без младићске идеалнос:и и појетских наивности, али

силно искрена и дубоко човечан ка. Некадашњи „објек-

ГОДИШЊИЦА ХХЛХ. 15