Godišnjica Nikole Čupića

Ру ЗЛВ у" ~

ШКОЛА ОБЈЕКТИВНЕ ЛИРИКЕ 927

њачка она ставља као узор старе и савршене књижевности, а у погледу знања и вњижевнога образовања песници ове школе знатно стоје над песницима који су после њих дошли. У погледу језика и правописа она је за стари правопис али за народни језик. У погледу метрике, ова школа напушта старе калупе псевдокласичне поезије, усваја модерну и слободну метрику сувремене немачке поезије, у неколико и српске народне поезије, и она даје новој српској поезији модернију и новију верификацију, коју су доцније романтичари проширили и усавршили. У опште узев: Школа „Објективне Лирике“ значи једну важну и потребну етапу у историји српске поезије, представља везу између раније псевдокласичке и позније романтичке поезије, и у њој има елемената и естетике псевдокласицизма као и клица и почетка романтизма. Песници те школе су у почетку свога рада псевдокласичари, и никада се неће моћи потпуно ослободити књижевнога васпитања које су примили у младости, али ипак они, иако условно, прихватају народну поезију, а код најбољих код њих, Јована Ст. Поповића и Васе Живковића, јављају се јасни почетци личне, субјективне, ро-

_мантичке поезије. Напуштајући старе узоре, они при-

хватају немачке, да преко њих прихвате народну поевију. Присталице народнога језика и присталице старога, правописа, противници славено-сербског језика и противници новога правописа, они припадају и старој и новој школи, и Вуковцима и Антивуковцима. У свакоме погледу они својим еклектичарством чине прелаз из старе књижевне школе ка новој, Вуковској и романтичној. Школа „објективне лирике“ у неким стварима стајала је над романтичарским песницима који су после ње дошли. Она је имала више опште књижевне културе и „европејске изображености“, она је схватала књижевност озбиљније и тражила од песника више образовања, и знања '); она је имала критичније схватање народне поезије, више осећање мере и склада, но романтична

1) Ђорђе Малетић је, 1841, давао савет Певцу:

Најпре посвети твеј ум, и познај се с тајнама Муза, Пре нег што ступиш у храм прави ко свештеник њен.

Џесме. 1, Београд, 1845, стр. 26. 15%