Godišnjica Nikole Čupića

РЕЈ И у ом, ДА = 27 У > па ·

ШКОЛА ОБЈЕКТИВНЕ ЛИРИКЕ 929

~

њеним идејама. Љубомир П. Ненадовић у првом периоду свога певања сасвим припада овој школи, и тек доцније, када су романтичари преобладали, у току шездесетих година, он се њима приближио. Јован Илић, који је у своме крајњем ориентализму и верном подражавању народне поезије, један од најкарактеристичнијих песника нашега романтизма, у току четрдесетих, па прилично и педесетих година, био је писац Школе Објективне Лирике. Он је те песничке идеје пренео и на свога сина, Војислава Ј. Илића, чија се муза, како сам вели, занела » узорима старим“, и који у мржњи на омладинску необуздану лирику и емфатичну реторику, враћао се старој, полукласичној школи објективне, реФлексивне лирике, и певао често у њеним идејама, у њеном метру, а каткада и у њеном речнику.')

Али још од педесетих година, млади почињу и примером и дискусијом одрицати сву естетику старе школе. Јован Ристић као млад човек бавио се књижевношћу, и то не без извесних способности. У Седмици за 1855 (бр. 4) написао је он врло занимљиво Отворено писмо Г.Ј. С. Поповићу, и ту је казао сву разлику у књижевним погледима која постоји између два нараштаја. Он високо цени Поповића као песника, и хвали озбиљност, мисаоност, духовну висину његове поезије; он сматра Даворје за једно од најбољих дела нове српске књижевности. Али он му замера због раздуженог моралисања, опширних рефлексија, претеране дидактике. Он сасвим романтичарски устаје против рационалног и псевдокласичнога резоновања, Филозофисања, и проповедања у поезији: данашњи век одваја ФилосоФију од поезије, и у„иште да се у поезији правила живота само у образу, у овећању и догађају представе“. И у потврду свога мишљења наводи реч сувременог Француског естетичара Милсана:',Се 501 1е5 бтобопз дфие 1е робзје поцз дон, еб поп Јез гајзоппетеп5“.

И други један књижевни критичар младог романтичарског нараштаја, Коста Руварац, чија се реч толико слушала у омладинским круговима, овако је, у критици Песама Љубомира Ненадовића, изнео разлику

ђ) О свему томе опширније и са примерима у студији Војислав Ј. Илић од Јована Скерлића (Београд, 1908) стр. 18—16.