Godišnjica Nikole Čupića

МР ти у“ 7 И А о пи ~ У е: М џ М : у , ,

ПУТОВАЊЕ ЕВЛИЈЕ ЧЕЛЕБИЈЕ 67

једино занимала само неким оружјем, а поседници зијамета и тимара копали су опсадне шанчеве и лагуме. Идући напред, постављали су насупрот непријатељској ватри ограде, кожне штитове, тражили ћебета, вреће и остали потребни прибор.

Вилајет Зерин-Оглу.

У овим крајевима зову вилајет киринтилик. Киринтилик Зерин-оглу простире се од реке Драве до Саве или од севера на југоисток за три дана пута, који сада обнављају сваке године“). Није налик нина град ни на таборски шанац. Дрвеће у Киринтилику, које се диже под небо, нису посекли и тако је читав крај претворен у саму шуму. Ово дрвеће стоји тако већ осам стотина година, п зато се сада скупља овде сваке године неколико хиљада људи, посеку по 100.000 стабала, послажу их у облику брда на она дрва, која су прошле године посекли, па су за то ову покрајину и назвали Киринтилик.

Овако необично дрвеће, као што је овдашње, још нисам нигде видео, до ли једино у босанској планини Равана,“) и на извору Дунава, у Аламанским планинама. Колико су ова дрвета дебела види се из овога: секираши посекоше једно дрво, сасекоше с њега гране и гранчице и положише га на земљу, за тим га исекоше на комаде и из овог дрвета издубоше три лађе. Нај-

1) Киринтилик. Гранична зона Вараждинског Генералата и турског дела (тадашње) Славоније. Што му Евлија даје име Киринтилик (земља крчевина, лазова) и што га назива вилајетом биће да је утицала нешто и сличност између имена Каринтија, како Турци (према лат. Сакшћа) зову Корушку, и турске речи хиринти-крнтија-кртог, крчевина. Што се тиче првога Турци су све аустријске војнике и на хрв. и на слав. крајини називали Крањцима, а што се другога тиче у граничној зони су у систем утврђења спадале п засеке (стари начин утврђивања граничне зоне особито у средњем веку тдаатпез, Маауегћаске) кроз које су водила врата (рогбае; и Евлија спомиње „врата Киринтилика). Те је врсте утврђења било и на хришћанској и на турској страни (на превојима и иначе на важнијим тачкама путова сачувало се и до данас на много места име: „Крндија“). Она Фантастична прича о сечењу шума у тој пограничној зони сигурно је једна од силних претераности и измишљотина Евлијиних и постала је очевидно због самога израза киринти који у првом реду значи крчевина. :

2 Равно, планина на ја. од Сребрнице на путу од Сребрнице на Гласинац, дакле данашња Јавор пл. Данас тога имена нема; сачувало се само у имену села „Подравно«“. Евлија је пролазио туда путујући из Београдскога, пашалука у Сарајево 1660 год. (Гласн. Здем. Муз. ХХ. 184).