Godišnjica Nikole Čupića

“

68 ГОДИШЊИЦА

~

дебљи му је корен, од којега се издубе лађа, која може понети 1000 Фуната јабука.

На граници Киринтилика Зерин-оглу у редовима "на један пушкомет даљине по брдима подигнуте су куле мотриље, а свака је пуна војника. Ма од које стране дошао непријатељ, опали топ из куле, која се налази на тој страни. На пр. када долазе Мусулмани онда пуцају из 367 кула, које су подигнуте на обалама Муре, Дунава и Саве и тога часа, као да је читава Хрватска запаљена, стоји спремна огромна маса људи. Војници на граници поступају врло лукаво, јер на једној страни показују војску и пуцају топовима на узбуну, а за то време други иду на другу страну и пљачкају.

У старо време у рукама Зерин-оглу је била круна Искендера,“) али немачки цар пожели ту круну, нападне на Зерин-оглу и отме круну. Ако ми Алах до-

пусти, испричаћу на који сам начин видео ову круну

у граду Бечу. Од када је Зерин-оглу изгубио из руку круну, није остао у старом достојанству, него му само остаде херцешки сан на граници. Али за то има врло богату покрајину. | Када су са шанчева и кула видели нашу војску, која је долазила с белим заставама, овако су говорили: „Хеј, Турци, куда ћете с том силном војском 2“ Ми пак одговорисмо: „Носимо вашем краљу Зерин-оглу ове дарове за Бехкејског капетана.““) „Хеј ви обеше-

3) Александрова круна. Евлија на више места спомиње ту круну, коју зове: „Корона нам таџ-и Искендери« т. ј. корона звана круна Александрова. Тако на пр. у опису Будима (с!. Кагасзоп, ор. си. 220) и у овом одсеку, где преписивачевом грешком због сличности писања погрешно стоји „увруба“ место „корона<. Евлија ову круну спомиње не само у поседу мађарских краљева (овде чак. Зрињскога) него и грчких царева (еће Кауатап сгозуп ој АЈехапдег. Тће ггауејз ог ЕуПуа егепф прев. Хамера Т. 14). Други турски писци називају круну св. Стевана круном Нуширвановом, под којим се мисли на Хозроја, персијскога владара 5831—2578. Овај је чувен на истоку са своје правдољубивости и по томе, што се у његово доба родио Мухамед.

%) Бихаћки капетан, Валвасор (Ећге Фез Негхооћ. Кгатп (1689) ТУ. 16.) прича како је у једном великом сукобу Карловчана с Турцима 6. септ. 1659 (код Крижанић-Турња на ји. од Карловца по Витезовићевој кроницп) заробљен поред осталих Фет Тагсивеће Сарфаш уоп Уулећизећ Мизбај Веес (по Лопашићу је то Мустај-бег Лички наших народних песама, што се не може ни потврдити ни одбити, јер нар. песме, као код готово свих јунака које опевају, дају — сем имена — тако мало индивидуалних црта, да је идентиФикација њихова већином немогућа). Тај Мустај-бег (Хасумовић) био је Бихаћки капетан 1642—76. (Борачс. Ваћаб 97, 102). Ипак његово робовање код бана Николе Зрињског не датира од овог сукоба, јер Валвасор каже да га је заробио заменик генерала Карловачког, Јурај Франкопан Тржачки, који га је предао своме претпостављеном, генералу Карловачком, грофу Хербарду Ауер-

1 Ки ~ Ђ 4 Ма пет и ФД од УУ У . о 5 ~, Д у 35 | у 2 | У | и У =

|