Godišnjica Nikole Čupića

ПУТОВАЊЕ ЕВЛИЈЕ ЧЕЛЕБИЈЕ Е 69

њаци Турди, повикаше, та гле како долазите да ослободите ваше људе, а да смо ми затворени нико нас не би ослободио, него бисмо поумирали на галијама,“

Идући један дан према северу дођосмо у град Мослобино.) Ово је латинска реч и значи слатко вино.") Ми смо пре овамо долазили по храну. Ово спада у наш вилајет, итада ми дадоше само мало путна трошка, а када ме сада угледаше с толико војника, зачудише се. С целим пртљагом п колима одосмо у град и одседосмо код капетана. Ја сам одмах почео заједати капетана. На његову срећу баш у том тренутку дође од Ибрахим-паше из Јакове“) сто оваца, десет кола двопека пи један босански кадија с пет стотина војника

Тога дана дође нам један диван Франачки младић, који рече: „Краљ вас поздравља. Уђите сутра са срећом у његову државу.“ Овај је носио собом једно писмо с писменима као колика. Пошто сместисмо младића у један угао нашега стана, опазим ја да Мослобински напетан хоће да остане код куће. Капетан ми овако рече: „Не узимај нас све уједно. Ја нисам чиновник босанскога вилајета. Стићи ће људи до Кањишког“) валије, од нашег господина Сихраб Мухамед-паше и Јаковачког Ибрахим-паше и из градова Черничког') и Раховичког“) санџака.“ На то ја, журећи га, одговорим: „Хајд пожури!“, на што он рече: „А на коме ћемо град оставити #“ „Ја ћу сада поставити у граду 500 војника, одговорих, а тебе ћу водити собом, и чим добијем одлуку Сихраб Мухамед-паше, одмах ћу на твоје место поставити другог капетана.“ Ове моје речи

спергу, те је од овога за неколико дуката откупљен. Па и у самом сукобу је учествовала Карловачка а не банова војска. Мора дакле да је којом другом приликом (негде 1660) пао у ропство бана Николе. Валвасор спомиње (ХП. 129) само два похода бана Николе: 1659, кад се једва, и сам избавио, и јан. 1661, кад је довео доста робља, али то пада после бављења Евлијина у Чаковцу.

5) Мославина, варошица на десној обали Драве на сев. од Ораховице. Не спомиње се пре Турака.

За) Код прве половине рочи мисли ваљада на турску (управо арапску) реч тизеПез, што значи мирисаво вино.

6) Ђаково (ПлаКоуаг) у Вировитичкој жуп., седиште ђаковског, сремског и титул. босанског бискупа.

7) Кањижа, југ. зап. од Блатног језера.

8) Церник код Нове Градишке у Славонији. Седиште паше.

9) Ораховица, варошица у славонској Подравини.