Godišnjica Nikole Čupića

ПУТОВАЊЕ ЕВЛИЈЕ ЧЕЛЕБИЈЕ 71

је село, са хиљаду кућа, налик на варош. Има чаршију и базаре. Из овога села посласмо напред онога неверника, који је имао титулу бега, с једним од наших људи. Они понесоше две оке махрама и једну свилену материју, златом проткану, и једно писмо говорећи: „ Ујутру, иншалах (ако Бог хоће) имаћемо срећу, да му учинимо подворење.“ За тим нам стиже извештај да су у близини цркве Зерин-бана једну велику палату спремили за нас. Сутра дан је била недеља и ми с великом војском уђосмо у тврди град Чакатурна.'')

Град Чакатурна. Унђурски'') краљеви сазидаше овај град. Овима је поклоњена Александрова круна, те због тога претендују на краљевство. Пре много година подигао га је стари Зерин (Зрињски) и од тога доба постаде јаки град. Непријатељ га је нападао неколико пута, али се увек повлачио без успеха. Мусулмани га нису опседали, само су му џебеџије опустошиле подграђе.

Када већ угледасмо град, у сусрет нам изађе велики број војске и цело становништво у густим гомилама, да нам покаже лепоте градске. Ударали су у бубњеве и свирали у трубе. Кад' дођосмо под град, испалише једним Фитиљем две хиљаде топова, да се цела околина затресла.

За тим одседосмо у палати поред цркве Зеринбана. Идућега дана дођоше преко пет стотина разних службених лица у калпацима с первазом и позваше мене, сиромаха, краљу. Ми пак поседасмо на парипе, брзе као ветар, те цео овај народ с наших триста војника постависмо пред нас и јашући пролазисмо и разгледасмо варош. Кад дођосмо у двориште палате Зрињскога, изађе бан пред нас пешке из дворнице, а на ово и ја, сиромах, сиђох слободно с коња и ижљубим се с баном, те за тим заједно уђосмо у дворницу и заустависмо се сваки код једне наслоњаче. Њихова дворница није покривена ћилимима, него је обложена мозајиком _ и сјајним мрамором. Сви чланови савета седе на сво-

јим столицама. Ја, сиромах, сачувавши своју мухаме-

15) Чаковац (СзаКеогпуа) сев. од Вараждина у Међумурју. Сазидао га у ХШ в. жупан Чак. м) Т. ј. угарски.