Godišnjica Nikole Čupića

79 ГОДИШЊИЦА

данску смелост, корачао сам усправљено, те, предавши у нечисте руке храброга бана писмо, застадох. Бан прими писмо, пољуби га, подиже га поврх главе и даде тумачу да га преведе. Када је разумео садржину писма овако је говорио: „Где су ствари, које сам тражио у свом писму 27") И док је он стајао ја дадох знак слугама, те донесоше драгоцених предмета на дванаест сремских кола,“) које све по списку пред њиме један по један избројаше. Када се сврши преглед списка, он овако рече: „Где су четрдесет коња, које сам тражио од паше“ На то ја овако одговорим: „Херцег-бане ! Наши не могу живети у овој хладној држави, чак су и ови коњи, који су нам преостали, херцегови коњи. Ти пак имаш много боље коње од ових. Еве место коња послаше ти пет оперважених огртача и то преко броја, означеног у твом списку. „Заиста је тако, говорио је он, ја врло волим Мелек-пашу«“. „Ако волиш Мелекпашу онда нас брзо отпусти и предај нам капетана“, одговорим ја. Он дозове немилостивог градског капетана и рече му: „Иди и доведи Бехкејског капетана.“ На то доведоше капетана у дворницу. Али он је с великом муком вукао на ногама гвожђе, једва се мицао. Ја одмах скочим, загрлим капетана и пољубим га. И моји људи пољудише капетана и повукоше се натраг. Ја, сиромах, овако рекох: „Бане, нека му скину сада окове с ногу.“ А бан рече: „Ако се закуне св. Маријом да неће више по нашој држави палити, пљачкати и пустошити, онда га нећу држати више у ропству. У противном случају даћу га исећи на комаде.“ Ја, сиромах, одговорим на то овако: „Гако је стање на, граници; и ви сте њихове крајеве пустошили па суми они ваше. Таки је то обичај у свету.“ И тако једва скидоше окове с ногу капетана. Сиромах Бехкејски капетан није био у стању ићи. Чинио је разне покрете рукама према мени захваљујући, те с великим напором седе поред мене на столицу.

15) Према овом излази да Зрињски није знао турски као што се тврди у делу А РаПаз пасу Јехкопа зиђ уосе Хтшу1 1180.

16) Серем-арабаси (сремска кола) звали су Турци кола, која су затекли у Мађарској, а која се разликовала од њихових. Још и данас на турском значи серем-кола кочије а серемџи кочијаш. У Нишу је та реч била у употреби још 50-тих год. прошлога века а сигурно и доцније.