Godišnjica Nikole Čupića

44 ГОДИШЊИЦА

свили рађен ћилим за молитву, један красан на свили бојадисани ћилим за диван и од ергаванске чохе начињену горњу хаљину с первазом.

Сви се људи у савету зачудише и задивише, а ја, сиромах, рекох: „Ово су поклони од твога оца, везира Мелека.“ Пољубим огрлицу од горње хаљине и својеручно је ставим на рамена херцегова. Одмах за тим испалише пет до шест стотина топова и настаде весеље. После тога остадох још три дана у нашем стану и за то време сам прегледао варош.

Облик и земљилте града Чакатурна. Ово је петоугаони од камена зидани град, лежи на један конак даљине од Драве, на плодном земљишту, покривеном ливадама. То је предмет чежње свакога краља. Унутра у граду има десет хиљада лепих каменитих кућа, које су покривене ћерамидом разне врсте. Особито вреди видети херцешку палату и палате седам капетана. Све су улице широки путови и изгледају као табла за шах. Има две хиљаде продавница и набројао сам четрдесет цркава. Тргови су веома пространи и чисти. Једна капија на граду, Кањишка, гледа на север, одакле води пут преко Драве у нови град Кечкивар на земљишту Кањишком.'') Друга капија води на исток и зове се Мословичка капија. Кров њу смо и ушли у град.

17) Кечкивар. Карачоњи мађ. преводилац Евлије (р. 58.501) мисли да је то име нагрђено мађарско име К:-Коуаг (Мали Каменград), град иначе сасвим непознат. По причању Евлијином и овде и доцније то би био Нови дрињ, утврђење, које је Никола Зрињски подигао на левој обали Муре (и на острву) код ушћа Кањишког потока а близу става Муре и Драве, дакле мало више Леграда. Ма да је то било слабо утврђење, Турцима је веома сметало и тужили су се много на њега: прво што је подигнуто на левој обали Муре, дакле

на земљишту Кањишког вилајета, друго што су отуда често испадале чете

дрињскога и четовале по турској територији чак до Осека. Најпосле је пошло за руком Турцима 1664 да га освоје и поруше и у погодбама Вашварског мира (исте године) има и та одредба да се град не сме наново подизати. То би утврђење најбоље одговарало речима Евлијиним. Смета само то, што он говори доцније много о том Новом Зрињу, ша га зове само Јеникала (Нови град) и Зеринвар, а не спомиње идентичност с Кечкиваром, који је мало раније споменуо. Друга је сметња што је Евлија био код Николе Зрињског негде у јесен 1660 (пре смењивања Мелек Ахмед-паше с положаја босанског валије, што је по његову причању (Гласн. Зем. Муз. ХХ. 8302) било у новембру 1660) а Нови Зрињ је подигнут (како се обично каже, па и Евлија вели 1071 — септ. 1660 — авг. 1661) 1661. Само име Кечкивар, које Евлија и доцније помиње, биће пре од мађарског: Кесзкеуаг (козји град или козин град или Кесзкезуаг, (козарски град), па се односи или на оне рушевине старог града на десној обали Муре, које су забележене на Монтекукулијеву плану (1664) спрам овог новог утврђења, или на то што је и Зрињски у својим одговорима на турске рекриминације рекао да то и није никакав град, него тор за овце.

ВУ о а А И ИРИНА