Godišnjica Nikole Čupića

____Београд за време балканског и великог јевропског рата 127

,

Осванула је среда 31, последњи /ули. Целог дана би мирно, а кад у 6 изиђох из собе у башту и у часу кад затитах оне што сеђаху у њој:

_–-- дар вам још није почео концерт2!

оно се зачу потмула тутњава отуд са запада од Земуна и мало па почеше да зује и да долећу топовска зрна на нашу ' страну и да падају чак на Дунаву. Али су грдну штету учинили они меци, који су падали горе на варош и тамо на савску страну. После се умешаше и монитори с Дунава, те се око 7 часова отвори ужасна канонада, и.меци су њихови падали од Града па по целом Београду. И било је шрапнела ч граната. Канонада се продужила и преко ноћ, само се преместила више тамо на савску страну. |

А код нас се говорило, на су ноћас наши покушавали прелаз... |

Тако се. завршио, у Београду овај фаталан месец, у којем је објављен и отпочео овај најкрвавији рат целога цивилизо"ваног људства и који је овако „јуначки“ повела баш наша „цивилизована“ комшиница, која је мислила да ће неколиким мучким упадима заузети Београд, а преко њега и целу Србију; а кад у томе није успела, она га сад овако систематски руши, и од његовога сиротнога становништва прави рчкове који се крију по- земљи и дању и ноћу.

Данас је изгорео Бајлонов Млин на Топчидерском Друму и велика тапетарска трговина Жили Фелдмана у Кнез-Михајловој улици са још два оближња дућана и учињена многа друга штета. |

Данашњи дан смо завршили једним великим изненађсњем („Политикиним“): да Аустрија жели мир.

Улазимо у август.

Први прође без борбе, и да није на Дунаву после ручка пукло око дваестину пушака цео дан би био потпуно на миру.

И ноћ између 1 и 2 прође на миру. Али 2 авг. ујутру око 10 часова ето нам миле гошће, где кркља кроз ваздух, као тешко натоварена „колица“ низ брдо. Зато моји и прозваше ове велике гранате „колица“. И од осталих суми марили и нису, али од „колица“ су сви имали респекта. Не само да је зујање њино било карактеристично, него се од њих све тресло. Ја сам седео у сутерену за столом на столици, и кад је год која прелетела преко нас љуљао се и сто и столица и ја на