Godišnjica Nikole Čupića

128

Годишњица. Ја

њима. А већ кад пукне, онда је. друго, Две су данас погодиле. у Електричну Централу. Изгледало нам је као да су ту и габали. Срећом те се многе нису распрскавале. Ово велико пу-_ цање је трајало до 5 после подне. Наши се нису чули. И ми смо се љутили на њих, што нас не бране; јер чим наши почну да пуцају, они'ућуте). и

Београд већ. опустео. Улице потпуно празне. Можете отићи до Тркалишта или до Западног Врачара, па да не сретнете никога. Ако кога и видите, он носи торбу у руци или какав дењак, на леђима и кида у ! Раковицу (на станицу) или у Кијево. Што је остало, то се узнемирило и одабира ствари, које ће да понесе и тражи канапа и велику иглу за ушивање дењкова. Али све је то узалуд: кола нема. И ако се плаћају по 300--00 и 500 динара, опет их нема! И за то остаје и онај, који се спаковао и који би. хтео да иде. Али бежи у сутерене и живи под земљом. Излази само кад 'мора. .Ко нема свој сутерен, бежи у туђ, па тамо и руча и вечера и ноћи. Џа смо сеи тамо бојали да нас ове велике (гранате) не затрпају, те су многи носили са собом будак, мотику и ашов за откопавање.... А кад се живи оваким животом и јању и нођу, можете мислити како је у души оних који су остали у Београду, па било у својој или туђој кући....

Пуцњава уопште данас је трајала до по ноћи.

Данас нам стиже веома немио глас, да је Шабац пао! То нас је јако и ожалостило и забринуло, али још нисмо геровали..

3 августа недеља. Рано изјутра дође Пера мајстор “«Миаилов из Обреновца и каза нам да је пао не само Шабац него и Лозница. А мало после и „Ратне Вести“ нам то потврдише. Утеха нам је била, што Лозница није ни брањена него напуштена...

Наша најближа комшиница, госпођа Теста, у чијем смо сутерену највише проводили, и њу да слободимо и себе да заклонимо, спаковала се и нашла кола. Ми јој завидимо... Око 2 ипо опет почеше гранате да фијучу преко нас и-преко Београда. Али највише их је падало горе оке Двора, на Теразијама. А до мрака почео да гори и Двор и Фабрика Дувана. Нешто је горело и у Граду и на Варош Капији — на све стране само пожари! Док је био дан, видео се само црн дим, који се дизао у небо и помало разилазио ; али кад зађе сунце