Godišnjica Nikole Čupića

у нужник. Наједанпут сину нешто да осветле цео нужник као собу. Па се.онда разлеже тресак да се затресе и земља и нужник и поче да пршти и кров и прозори на околним кућама. Док ја изиђох, већ је двориште било пуно и сутеренске и друге публике и показују место где се штрапнел распрскао, и шта је коме учинио штете. То је онај монитор, што је био отишао низ Дунав, па се сад вратио... И он оде даље уз Дунав шкљоцајући непрестано. И шкљоцао је тамо према Земуну до после 4; само остали меци не знамо где су му падали, и јесу ли се распрскавали; јер се нису чули. У 4 и по сунце за облак, а монитор за врбак и онда мир. Воз данас није долазио до станице него само до Топчидера.

23 сепш. ушорак. Јутро лепо, али хладно. Око 11 поче један топ да пуца, и пуцао је до после подне, а нити знадосмо одакле ни на шта. Пре подне нам се чинило да пуца наш градлија некуд преко Земуна, а после подне чусмо, да је њихов монитор опет пуцао на Аду Циганлију, на наше, који су превлачили ону лађу и шлепове њихове на нашу страну. Хтел: су, веле, да је потопе, па је нису погодили, и ако су избацили преко сто метака на њу... Ноћ прође сасвим на миру.

. 24 сетт. среда. Излазио сам и ако је дан био мутан и један топ, опет или с монитора или од Хуњадијеве Куле више Земуна непрестано пуцао — по свој прилици опет на Циганлију. А око 7 увече зачу се прво неколико топовских пуцњева или с Вншњичког или Миријевског Брда, па после све више и све ближе к нама, док се најпосле на Дунаву око Кеја не отвори права паклена и пушчана и митраљеска борба, где су се чуле и бомбе. И то потраја до после 9, а с монитора су и даље пуцали, после 9, али ми полегасмо.

Услед гласа, да је Земун узет и да су Швабе отеране са њихових положаја око Земуна, те да нема ни бомбардовања више на Београд, овога дана беше дошло пуно наших Београђана избеглица неко да види како је, неко јуначки да остане код своје куће. — доста су их, веле, оглобили тамо у Нишу, Јагодини или Крагујевцу! А неки да узму штогод топлих стварк, па опет да се врате. И док је нама ова пуцњава била сасвим обична, они се нађоше у небраном грожђу. Да је дан, они би стругнули овога часа, али су се већ свукли и полегали. И једва су неки устали, да гледају заједно с нама. И ми смо их дирали, да је ово наш „концерат“, приређен у част њи-