Godišnjica Nikole Čupića

Црква Свете Марије од Отока у Солину 179

и његова сина Стефана Држислава, беше опоравила од злих последица грађанског рата, а друго с тога што је, тада, Хрватску помагало византиско царство које се налазило у непрекидном, четрдесетогодишњем рату са Самуилом. „У сврху, да се пријатељски и савезнички односи што јаче учврсте, царство је сада опет уступило у управу Стјепану Држиславу далматинске градове и отоке, као некоћ Томиславу, паче оно га обдари краљевским знаковима, то јест круном, жезлом, плаштем и златном јабуком, нашто би Стјепан Држислав окруњен — први од хрватских владара — као краљ Хрватске и Далмације (око 988). Подједнако би одликован насловом царскога „епарха и патриција“.1)

Али, ако Држислав није добио име Стеван тек при крунисању за краља, него ако је то његово крштено име, онда би нам и оно доказивало да су византиски утицаји нахрватском двору били јаки још и за владе краља Михајла Крешимира П. К. Јиречекг) пише: „Великомученик Стефан, који је због сличности свога имена с грчком речи круна важио као заштитник Цариградског Царства, јавља се у Далмацији међу црквеним именима..... « Јиречек је навео овај факт као доказ за „вековне и непрекидне утицаје“ из Византије у епископијама Далмације и Истре.

Према свему овоме сме се закључити да су, на двору Михајла Крешимира | и његова сина Стефана Држислава, византиски утицаји били довољно јаки, ако нису потпуно преовлађивали. У то време, од 949 године, када је на хрватски престо дошао Михајло Крешимир |, па до 975 године, када је умрла краљица Јелена,3) пада и зидање цркве Св. Марије од Отока. Као дело, постало у времену византиских утицаја на хрватском двору, црква носи обележје тих утицаја у појави нартекса који је имао да прими у се гроб краљице Јелене. Отуда је јасно да мало пре наведено мишљење (4. МИјеба о распрострањености нартекса и о узроку те његове распрострањености налази потврде и у овом специјалном случају. Самим тим утврђује се и факат да је ова црква, још од свога постанка, имала храм или наос и нартекс.

у Б. 5156, ргеред итд., стр. 113. 2) Историја Срба, Београд, 1911, стр. 165. 3) Б. 51516, ргерјед и т. д., стр. 111; Мјезшк, М. 5. зу. ХШ, стр. 53.

12•