Godišnjica Nikole Čupića

Дањ:

О млекарској производњи 185

"мале земље, где овце не броје милионе, а у већим земљама

њихов прој пење се на десетине милиона. Највише их бројно има: у Аустрији, преко 85 милиона брава (1913. год.), — у Аргентини, преко 67 милиона (1908. г.), — у Сједињеним Америчким Државама, без мало 50 милиома (1914. г.), — у европској Русији, скоро 43 милиона (1912. г.), — У Јужној Африци, преко 30 милиона (1911. г.), — у Уругвају, преко 26 милнона (1908. г.), — у Великој Британији, преко 24 милиона (1914. г.), = у Новом Зеланду, без мало 24 милиона (1911. г.), — у Француској, преко 16 милиона (1913. г.), — у Шпанији, скоро 16 милиона (1912. г.), — у Бразилији, скоро 12 милиона (1912. г.), — у Италији, преко 11 милиона (1908. г.), у Бугарској, скоро 9 милиона (1910. г.) и т. д. У односу према броју говеда (на 100 грла) највише оваца има: у Новом Зеланду (1.188 брава), Алжиру (755 брава), Аустралији (751 брав), Шпанији (618 брава), Бугарској (538 брава), Јужној Африци (529 брава), Португалији (437 брава), Србији (398 брава), Великој Британији (3,2 брава), Уругвају (320 брава) и т. д.: — а најмање их има: у Јапану (само 0.2 брава на 100 грла

говеда), Белгији (9 брава), Швајцарској (11 брава), Данској

(21 брав), Аустрији (26 брава), Немачкој (28 брава), Канади (34 брава), Шведској (36 брава), Холандији (40 брава). Бразилији (52 брава), Мексику (66 брава), Хрватској и Славонији (75 брава) и Т. д.

По огромној множини оваца у споменутим и многим другим земљама могло би се закључити, да у светској производњи млека овце морају играти врло знатну улогу. Међутим, у ствари то није случај ни из далека. Због сразмерно слабе млечности и због особености укуса овчјега млека, који не подноси сваки, мужа. оваца врши се данас само изузетно и то, што јако пада у очи, скоро најмање онде, где их има највише. Тамо, пак, где се овце још и музу, то се чини тек после превременог одлучивања јагањаца и поглавито ради справљања особених сирева (као што су, нпр., чувени гогиеГоте у Француској, разни овчји сиреви у Италији и т. д.), који су од старине стекли себе гласа и потрошње, и који се не дају потпуно заменити истим врстама сирева, произведеним од крављега или козјега млека. У неким земљама, од овчјега млека израђује се и масло, али се оно по укусу никад не

може мерити са крављим маслом, те му је и вредност увек