Godišnjica Nikole Čupića

190 Годишњица утврдити многобројним статистичким подацима, од којих ће бити довољно истаћи само неколикоги то не нарочито бираних.

Број крава (без обзира на то да ли су све музне или не) износио је нпр.:

1862. год. 1892. год. 1913. год. у Француској 6,406.291 6.673.460 7,194.270 1881. год. 1893. год. 1914. год. „ Данској 898.790 1,011.098 1,310.268 1866. год. 1896. год. 1911. год.

„ Швајцарској = 553.205 686.853 · 796.909 | 1873. год. 1892. год. 1913. год. „ Немачкој 9,961.000 9,946.000 11,320.460 1865. год. 1890. год. 1911. год. „ Шведској 1,185.556 1,578.921 1,841,991 1890. год. "1910. год. „ Аустрији — 4,254.303 4,901.886 1895. год. 1911. год. „ Мађарској — 2,545.929 3,179.811 „ Сјед. Држ. Сев. Америке – 1900. год. 1910. год. (крава музара) 17,155.633 20,625.432 1904. год. 1913. год. „ Аустралији – 1,499.804 2.068.125

Уопште се може рећи: да нема иоле напредније земље, у којој би се могла утврдити тежња ка смањивању броја крава, док се, напротив, у многим земљама таква тежња опажа како где — код свих осталих врста домаће стоке, а особито код оваца. У Француској, нпр., број оваца спао је од 33,281.592 брава у 1852. год. на 16,467.700 брава у 1912. год.; — у Немачкој од 24,999.000 брава у 1870. год. на само 5,520.837 брава у 1910. иод.; — у Мађарској (са Хрватском и Славонијом) од 15,077.000 брава у 1870. год. на 7,905.000 брава у 1910. год.

у Данској од 1,875.000 брава у 1865. год., на 514.908 брава У 1914. год.; — у Швајцарској од 447.000 брава у 1865. год. на 160.000 брава у 1910. год., и т. д.

Али колико је, према предњим подацима, растао сам број крава уопште, још већи је прираштај онога броја њиховог, који не служи више искључиво ради приплођавања, као што је то понајчешће раније био случај, већ у све јачој мери и за мужу. Ако се то баш и не може видети из статистике, зна се као несумњиво из многобројних посматрања. У свима на-

а ба ЈУЛУ УШИ ИТ де го Ем И МАН ЕР ан Иви

= Код“ 3 бек да - _