Godišnjica Nikole Čupića

208 Годишњица све преносне трошкове и разне царинске дажбине и, врх тога да пруже дотичним трговцима извозницима и увозницима, као и разним њиховим посредницима, још и мање или веће добити. А има, опет, и производа, и то баш највише сточарских производа, који нису скоро ни извожени, али који су у Србији продавани често у такво бесцење, да би излишно било ма какво упоређивање са ценама њиховим у страним земљама. Такав је случај био нарочито са јагањцима, јарићима, прасадима и разним врстама живине.

Ш. О узроцима досадашње слабе производње млека у Србији.

Кад се узму у обзир сви напред изложени подаци и напомене, мора се признати као потпуно неоспорно: да је производња крављега млека у Србији била, чак и уз додатак овајега и козјега млека, толико слаба и оскудна, да је једва могла подмиривати како ваља најбитније потребе у земљи, док је, напротив, од осталих главнијих ратарских и сточарских производа било по правилу увек изобиља и претека за сталан и замашан извоз. Питање је сад: како да се оправда или бар објасни,та чудна привредна појава 2 Јер свему мора бити неког узрока, па га извессно мора имати и тој појави.

Како је овде у питању једна чисто привредна појава, то би било најприродније, ако би се прави узрок утврђеној ништавној производњи крављега млека у Србији потражио у оним општим природним (климатским и земљишним) или привредним и друштвеним приликама, од којих свугде зависи, па и у Србији мора зависити, у већој или мањој мери, правац и обим пољопривредне производње. Али, у ствари, ма који од тих разних утицајних чинилаца био истакнут као узрок, исти, и ако на први поглед може изгледати вероватним, мора отпасти, чим се буде дубље размотрио, а нарочито чим се право стање његово у Србији буде упоредило са стањем у некој од оних земаља, где производња млека напредује са најбољим привредним успехом. Шта више, кад би се пошло тим путем, могло би се доказати: да има земаља, где је земљиште мање плодно и мање подесно за бујне природне ливаде и пашњаке, где је клима сушнија и суровија, где су газдинства ситнија и распарчанија, где је људска радна снага