Godišnjica Nikole Čupića

О илекарској производњи 299

ређа и скупља, где су млекарски производи лошији и јевтинији, и где су саобраћајне прилике горе и теже него у Србији, — па да је ипак у свима тим земљама број крава сразмерно већи, да су те краве сразмерно млечније и да је млекарска производња далеко јача но у Србији.

Са многих, и стручних и нестручних, страна у последње време је нарочито истицано: како држање крава ради производње млека у: Србији није било нити може бити успешно с тога, што клима у Србији није довољно влажна као што је то случај нпр. у Данској, Холандији, Енглеској, Швајцарској, Белгији и т. Д., и што, због тога, ни ливаде ни пашњаци не могу бити онако бујни и издашни као у земљама са влажнијом климом. Тој примедби има донекле места. Не да се спорити, да су особито лета у Србији често веома сушна и да те летње суше јако ометају правилан и обилан пораст трава по ливадама и пашњацима, доводећи тиме често потпуно у питање редовну и издашну пашу, која се сматра као најповољнија по исхрану и здравље пасне стоке уопште а музне нарочито.

Али, у суштини, ова околност ипак не може ниуколико оправдати српске пољопривреднике за још веома слабу млечност њихових крава и за неразвијену млекарску производњу.

Пре свега, мањак жељене бујности у порасту трава · на ливадама и пашњацима у Србији не постоји свугде. Има крајева са одличним планинским ливадама и пашњацима, чија бујност, према стварним природним околностима, не би ни мало или би врло мало одступала од бујности планинских пашњака нпр. у Швајцарској, само кад би им се поклањала она пажња око неге и ђубрења њиховог, која се поклања пашњацима у Швајцарској. Па и онакви, какви су од природе дати, не може бити кривице до тих ливада и пашњака, што се они уопште не искоришћују довољно, а нарочито што се искоришћују најмање за исхрану млечних крава и за обилну производњу крављега млека. | Уколико, пак, у истини постоји слаба бујност у порасту трава по долинским ливадама и пашњацима за време топлих и сушних летњих месеца, иста није увек последица само недовољне влаге с неба, већ је много чешће последица крајње запуштености у погледу њиховог ђубрења и наводњавања чак и онде, где би се то — особито наводњавање — могло постићи сразмерно врло лако. У осталом, та запуштеност и не-

ЈА