Godišnjica Nikole Čupića

210) Годишњица ·

брига су главни узроци, што пашњаци и ливаде у Србији не дају повољне приносе ни у почетку пролећне испаше односно ни у првим сенокосима, и ако су онда обично заступљени сви природни услови да ти приноси буду у сваком погледу издашни.!)

С друге стране, ма да бујни пашњаци утичу несумњиво веома повољно на одржање и појачање млечности код крава, ипак они нису неопходни нити незаменљиви за ваљану, разумну исхрану музне стоке. Неопходно је потребно само да стока има на расположењу довољне количине друге зелене и сочне пиће. Међутим, нема ни једног краја у Србији, где такве пиће не би могло бити преко целога лета и преко целе зиме. Јер нема краја, у коме, све или појединачно, не би одлично успевале тако драгоцене пићне биљке као што су: луцерка, кукуруз на сачму, грахорица, сточна репа, бундеве, дулеци, разне детелине. ељда и т. д.

За луцерку, нпр., могао се досад уверити сваки српски

пољопривредник, да јој ни највеће суше не могу потпуно омести пораст за време целога лета, јер захваљујући дубини и разгранатости свога корена, она буја и онда, кад се због суше све око ње почне усукивати а трава по ливадама и пашњацима и потпуно сасушивати. Па да ли су српски пољопривредници поклонили тој — како је у Америци с правом зову

„царици пићних тиљака“ обилнијим сејањем ону пажњу, коју 10] већ одавна поклањају пољопривредници у другим земљама, и коју она у пуној мери и заслужује како са гледишта поуздане и издашне производње одличне сточне пиће (зелене и суве), тако и са гледишта побољшања земљишта у сваком погледу 2 Кад се узме у обзир, да су луцеришта захватала у Србији 1900—1904. г. просечно по 4.690 хектара а 1905—1908 г. просечно по 7.560 хектара, може се закључити, да одлике луцерке нису остале незапажене ни од стране српских пољопривредника, и да се гајење њено све више шири. Али то није још ни приближно довољно према оном, како би требало бити. Да се то потврди, није потребно ићи сувише да-

) За доказ овога могу послужити подаци о приносу ливада у сену. Јер, док је за 1905.–-1908. год. просечан принос сена износио у Србији само по 14. товара, дотле је он био у Француској 34; товара, у Угарској (за 1908.—1910. год) по 30; товара, у Хрватској и Славонији (за 1908.—1910. год.) по округло 30 товара, у Далмацији округло по 20 товара (за 1911.—1913. год.) и т. д.

Ма бааљавса лао ___.____- ~