Godišnjica Nikole Čupića

214 | Годишњица

било некад, више или мање, и у другим „земљама. Али јеу

току времена у многима од њих пипава мужа оваца већ одавно -

напуштена, понегде и потпуно заборављена, јер је у крави не само нађена замена, већ је у њој потпуно развијен далеко обилнији извор за производњу млека него што га икад може дати овца. Само је коза, као ваљана млекуља, успела не само да задржи своје раније место међу музном стоком, већ да се у извесним особеним приликама чак и прошири на рачун овце.

Ако би се осмотрили подаци пописа стоке у Србији из последњих година, из њих се не би могли извући никакви закључци, који би указивали на неки сталан бољитак у смислу појачања производње крављега млека. Док је, нпр., на 10) крава долазило оваца (без јагњади и овнова) по попису од 1890. год. округло по 910 брава, а 1905, год. округло по 820 брава, дотле их је 1910. год. било по 1027 брава.) Има, истина крајева и места, где се у последње време преокрет у корист крава и њихове разумније употребе за производњу млека све више испољава, ну тај преокрет нити је био општи, што би требало желети, нити довољан ма у ком било правцу. А то није наступило само стога, што се српски пољопривредници, поред све своје природне бистрине, још нису уздигли толико да могу олако и брзо раскрстити са својим предрасудним навикама, а још мање да могу у довољној мери привредно мислити и делати, заснивајући сваки свој произвођачки поступак на простом и чистом рачуну.

много чудније, кад му се говори о крављем млеку, него нашем (7. |. аустријском сељаку), кад слуша о овчијем млеку, које православни (дег Опесће) сматра поред козјег млека једино употребљивим за јело“. — Кад се ово стање упореди са садашњим, доћи ће се до закључка, да су за минулих 60 годлна наступиле знатне промене у корист крава и крављега млека, али још ни приближно у оном обиму, у ком би то требало.

) Како у овом погледу стоји Србија према другим суседним и даљнијим државама, показује овај преглед: на 100 крава (без обзира да ли су музаре или не) било је оваца (без јагњади и овнова и без обзира да ли се где музу или не); у Данској (1909. год.) 25, Аустрији (1910. год.) 34, Новом Зеланду (1911. год) 38, Немачкој (1907. год) 41, Сједињ. Америч. Државама (1910. год.) 98, Француској (1913. год.) 119, Угарској (1911. год.) 185, Италији (1908. год.) 231, Аргентини (1908. год.) 271, Босни и Херцеговини (1910. год.) 391, Румунији (1900. год.) 538, Алжиру (1911. год.) 592 и Бугарској (1905. год.) 1264. — Као што се види, у овом погледу једино је Бугарска надмашила Србију.