Godišnjica Nikole Čupića

•-

# %

ПИ МИ И Ае ЧАЈ КЊ ИК + 4 Ме

__________0 млекарској производњи 217

,

краве, која се не употребљава ни за мужу ни за рад, мора,

чим угледа света, представљати обично толику вредност, колику оно не може стварно имати ни после неколико месеци узраста (изузимајући, разуме се, телад особите, високе приплодне вредности). Једино употреба крава за мужу, па донекле и за рад, за време њене стеоности може један део трошкова око њене неге и исхране покрити вредношћу добивенога млека и свршених послова, и тиме олакшати — појевтинити производне трошкове приновљенога телета. „Уколико је млечност

"краве већа, уколико је мужа њена дуже трајала и, на тај

начин. уколико је од њег добивено више млека, утолико ће приплођено шело представљати мању производну вредност, ш. ]. стајаће дошичнога пољопривредника упшолико јевшиније. Ако се при том иста крава буде употребљавала узгред и за рад, производни трошкови добивенога телета биће још за толико повољнији.

Ова најосновнија правила разумне говедарске производње тако су проста и очигледна, да изгледа невероватним да може бити иоле трезгенијег пољопривредника, који се не би управљао по њима. У ствари, међутим, за највећи део српских пољопривредника не може се тврдити, да су своју говедарску производњу заснивали на тим правилима. Ако се је у последње време (увек с обзиром на прилике и појаве пре последњих ратова) могао запазити известан повољан обрт у том погледу, т. |. ако су у последње доба и пољопривредници у Србији почели били све више приступати ревноснијем искоришћавању крава за производњу млека и сзе више водити рачуна о њиховој млечности, —— ипак је све то било још и сувише не-

ДОВОЉНО.

ЈУ. Главне мере за будуће појачање млекарства у Србији.

Из предњег излагања и објашњења поглавитих узрока досадашњој слабој млекарској производњи у Србији лако се може увидети, да ти узроци нису ни из далека такве природе

(као што би ипр. био издатак за осигурање за случај угинућа и т. сл.). Сви ови трошкови имају бити урачунати без обзира, да ли су они исплаћени у готовом новцу или је поједине послове вршила чељад дотичнога пољопривредника. а утрошен материјал производ самога газдинства,