Godišnjica Nikole Čupića

ДУБОЧКЕ РУСАЉЕ

ПОСЛЕДЊИ ТРАГОВИ ИЗ КУЛТА ВЕЛИКЕ МАЈКЕ БОГОВА.

МИЛ. Ј. МАЈЗНЕР.

Русаље Миклошић доводи од латинске речи гоза. Већ у ХИП веку Св. Тројица се у Италији зове дотешса де гоза. Из Италије ово се име распрострло по Шпанији и Балканском полуострву, где преко Словена пређе и у Грчку (гизана). Стари су Словени од прилике у то доба године празновали извесно божаство, па су обреде и обичаје своје у вези с овим летњим празницима задржали и пошто примише хришћанство. Те тако. се назив русалије или русаље с хришћанског празника пренео не само на обреде многобожачке већ и на оне што су их вршили као и на божаства у чију су се славу ови обреди изводили. Али епископи и свештенство позивајући се на православне каноне и саборске одлуке забрањиваху ове паганске обреде и обичаје. Захваљујући с једне стране упорном држању народном а са друге гоњењу и забранама од стране свештенства налазимо већ од ХШ века на овамо често помена о русаљама, које се нарочито помињу о Духовима. Затим хришћанска црква православна налазећи извесних сличности и са другим заосталим многобожачким светковањима о Божићу, Задушницама и т. д., у своме гневу према овим нехришћанским, често пута веома бурним обичајима, све их одреда називаше истим именом, не хотећи улазити у дубље испитивање појединих обреда и обичаја. Зато Нилсон наводи израз русалија као најбољи пример забуне коју може причинити испитивачу овако име празника.!) Међ овим обичајима ваља, поред тога што их споменици називају истим именом, ипак разликовати бар божићне, задушничке и духовске. О Духовима и данас

5 5бифеп хиг Уогеезећећје дехг Метпасћзгез(ез, Агсћ. |. Кенетоп5у'185. Х1Х Впа. 1 Нен. Гегрг. 1917. ;