Godišnjica Nikole Čupića

Ре ____- Дубочке русаље а 227

гдегде постоје краљице, о Божићу готово изобичајена коледа, а о Задушницама ружичало или дружичало, код нас, а у Руса _ роданице. ·

Русаље поред тога што су првобитно биле име празнику Св. Тројице, пренете су на вршиоце заосталих староверских обреда из тога доба године, најзад и на сами предмет тих обреда, јер се русаљама стадоше називати и душе покојника нарочито нејачи, девојака и млађих жена, па чак и извесне виле. На тај начин старински обреди као и бића којима се у славу ови вршили добише ово ново име. Те тако данас у народу ова реч значи Духове, извесне виле, душе извесних покојника па чак и саме вршиоце обреда њима посвећених.

Русаље као краљице познате су широм целога Словенства, поред тога што се слична појава налази и у других европских народа. О овоме обичају у Србији имамо одличне описе у Вуковом речнику и у Браству од П. Поповића. Овај се обичај одликује извесном интимношћу, скромношћу и отменошћу.

„У Валакоњу, у црноречком округу, ишле су ранијих година краљице по селу, те су играле и певале. Пред њих су износили болеснике па су их оне дрмусале да би оздравили. Овај је обичај данас потпуно изумро, али га још многи памте. Потпуно се угасио пред српско-турски рат“.)

Међ нашим Румунима у Звижду, а нарочито у селу Дубокој, сваке године на први дан Духова јављају се русаље, о којима је досад писано неколико пута. За њих Милићевић каже само ово неколико речи: „Краљице или Русалије у Звижду, особито у селу Дубоки, у русалну недељу (о Тројицама) изашле су на глас. Тамо иду многи људи из далека само да виде како ће да „падају русалије“, и како ће карабаш да их враћа у свест гласом својих караблица“.>) Затим у Босанској Вили за 1894 год. бр. 3, стр. 38., Г. Дим. Глигорић описује _ опширније Русаље, Србовлашки народни обичај у Звижду у Србији. За њих Глигорић каже: „Власи у Звижду сачували су многе обичаје од старине, који су и лепи и занимљиви, а и чудновати... на дан Св. Тројице у целом Звижду, има заветина само у селу Дубокој... На дан Св. Тројице, коју Ду-

ђ Др. Т. Р. Ђорђевић, Кроз наше Румуне, 25—26. 2 М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, 1085.