Godišnjica Nikole Čupića

228 Е _ Годишњица

бочани зову Русаљама, пре подне по обичају врши се обред: проноси се селом литија и обиђу се сви записи, за тим се руча. После подне почиње свет на игру долазити. Чим се отпочне играти, онда почиње и женскиње падати у неку непознату болест“. Ова болест сналази нарочито женскиње,

већином које су родом из истог села. Она може играти, седети, стојати кад је то снађе. Падалица се нађе у извесном несвесном

стању, које траје извесно време. „Њу из те несвести нико не може подићи до краљице, а за то време, док оне не дођу, две снажне жене држе је за ноге и за руке да се не угрува“. Доцније ћемо навести неколико примера из посматрања Г. Др. В. Суботића, који се као психијатор јако заинтересовао за ову психичну појаву и тамо одлазио више пута. „Три девојке одмах дођу, то су краљице, и три снажна момка заједно са карабашом (гајдашем)“. Затим настаје нарочити обред; краљице и краљеви игром, песмом и карабаш својом свирком лече падалицу. Више пута су лекари долазили да ову болест испитују, и још се ниједан није нашао да је одреди. Неки су са собом доносили и по неку течност у флашицама и подносили 60лесници да мирише, па све узалуд. Докле јој краљице не играју и карабаш не свира, нико јој не може помоћи. Веле да би се она освестила и без њих, само би задуго у бунилу лежала, и ишла би целу годину дана као луда“. Поред Глигорића, о истом обичају у Звижду налази се опис Г. Драгутина Илића у Преодници за 1891 г. бр. 6. стр. 21—22 као краћа белешка у чланку „Опело“, не толико опширна као у Глигорића. Најопширнији опис дубочких русаља са драгоценим подацима не само о падалицама, женскињу које сналази ова тренутна несвестица, већ и о целој церемонији егзорцистичког лечења налазимо у Г. Др. В. Суботића. Г. Суботић је прво тражио о целој ствари званичне податке, затим је лично одлазио на лице места и с друговима вршио посматрања у два маха (1897 и 1898 године). У своме предавању „Русаље у Србији и падалице у селу Дубокој у Звижду“ (Три предавања: 1! Судска психијатрија, ПИ Прогресивна парализа, Ш Русаље. — Први конгрес Српских Лекара и Природњака у Београду 5., 6. и 7 септ. 1904. год: — Београд, 1905. г. стр. 35—97). Г. Суботић је прво изнео у целини Рг. МИ Лозјсћ, Фе КизаНеп, ЗИзипрзђег. Акада. Млеп, 1864. Впа. ХЕМ! 2) Дим. Глигорић, рад из Босанске Виле за 1894. год. раније поменут; 3) рад Драг. Илића,