Godišnjica Nikole Čupića

238 Годишњица пе Податком пак о неоходности покоља при сукобу двеју краљица такође је веома јасно истакнуто оно предање о паду једне краљице, пред дубочком пећином, што би стајало у вези са обичним краљичким дружинама од којих само једна може бити на једном месту, а не по две као у Дубочкој [види напомену др. Суботића на стр. 90). Али сад настаје питање што у дубочкој дружини има три краљице. У колу играју три краљице, у народном предању помињу се три водене нимфе, краљеве кћери, које постадоше ваздушои дуси и од којих се жене чувају носећи уза се пелен —- јако личе на митолошке Минијеве кћери. У Орхомену, у Беотији у митско доба владао је некакав краљ Миније, који је имао три кћери. Када се. Динисов култ већ био одомаћио у том крају, многе су жене пристајале у бакхиски хор за Дионисом. Али се томе успротивише само Минијеве кћери, којима се лично Дионис јавио баш када су ткале. Кад оне хтедоше поћи, он учини те се лозе и бршљан завиле око статива, а са врхова потекоше мед и млеко, из котарица у којима им бејаше вуна посукташе гује. Онда их занесе, те поманиташе, на Китерону. Тако постадоше менаде. Оне најзад постадоше крилата бића: врана, слепи миш и буљина.)) За Минијеве кћери Левкипу, Арсиноу и Алкатоу веле да су жуделе за људским месом и да су се отимале око деце. Левкипи допаде шака њен рођени син Хипас, те га растрже. Њихови мужеви, у раздераним хаљинама од туге и жалости назваше се Пеолеји, а жене Еолеје

- као кобне. Тако се и дан дањи називају они од њиховог рода.2) Плутарх на истом месту наставља: „Сваке године о Агријонијама Дионисов свештеник гони с мачем у руци и има право да (од њих) убије ону коју стигне. Тако је у моје доба учинио Зоил, Дионисов свештеник“. Даље у белешци о овим несретницама налазимо још и ову белешку: о Аријонијама жене траже Диониса неко време па престану говорећи да је побегао код муза и ту се сакрио. Затим при крају вечере загонетају и задају питалице.3) Најзад у истог писца налазимо

још и то да се Агријоније и Никтелине врзе ноћу.')

1) Ае!, Ш, 42.

2) Ри. Омаезе. Ог. 38. Ову језовиту причу уметнички је обрадис Овидије у својим метаморфозама — ТУ, 1 идд.

3 РШЕ. Зутр. ргосет. 5 Р,Ш, Опаез!. Кот. 112.