Godišnjica Nikole Čupića

240 Годишњица |

Г. Г. Глигорић и Илић који су пре Г. Суботића описивали овај значајан моменат из дубочких русаљских обичаја нису се упустили у дубљи опис самога падања нити у психолошка посматрања. Међутим Г. Суботић као добар лекари духа и тела помогао нам је својом до крајних граница могућности исцрпном анализом искусног психијатора да добијемо доста јасну слику оргијастичке верске екстазе.

Према званичном извештају ни најстарији људи не памте да се о Духовима није падало, јер о падању су им и њихови дедови причали [стр. 54.). Већина испитивача слаже се у томе да је редовно падање само на св. Гројицу, иначе још само у року од десет дана по Духовима. Оно се дешава и дању и ноћу [54], али понајвише поподне. Падају почевши од ситне деце па до баба, и то највише женскиње [54, 58, 95]. Међу падалицама што их је доктор посматрао био је само један мушкарац, неки Петар Јанка Иђипа, за кога психијатор вели: Овај се човек честито трудио да не изостане иза способности жена! [87.] Иначе веле да су раније падали и мушкарци и женскиње, али нарочито девојке, младе жене и бабе, више млађе женскиње но старо [59]. То је несвестица, која траје највише један сат; исто лице не пада сваке године [59]. Дешава се да лице пада у игри, а може се занет и седећи или стојећи [50, 80, 85]. Од падавице пате већином лица из исте породице [61.]. Сем Дубоке може се падгти и у суседним селима, у Волуји, Раковој Бари, па чак и на путу [61, 86, 78, 95], — Највише се пада на први дан Духова по подне, када се сав народ из околине слегне на сабор, где се диже већ позната граја, ларма, вика, где се на све стране хори песма, пиште фруле, разлежу гајде, а на неизбежној троичној запари: свака згода и прилика за нервна растројства и препаде муке као обично на саборима што бива. Само што се овде умешало и народно предање. Г. Др. Суботић је стигао у тој хуци и урнебесу да нам изнесе и симптоме и предзнаке при падању. У многим случајима падалици припадне мука, добије неку несвестицу, бледило, дрхтање, или осећај унутарњег неког узрујања, узнемирености, ритмично тресење ногу и руку, нарочито на глас карабљице; понека се и заплаче [88, 76, 61, 82, 84]. Сад ћемо навести неколике примере докторовог посматрања:

„Марија жена јанка Билића из Волује, стара 26 год. Њена је мајка такође родом из Волује, а баба њена из Де-

Њадр а ње