Godišnjica Nikole Čupića

Дубочке: русаље | 245

У Звижду русаље, као што се види из ранијих навода, значе Св. Тројицу, падалице, лекарско-егзорцистичку дружину. Зато. ћемо се пре свега задржати мало више око самих падалица. Из посматрања Г. Суботића јасно се види да падалице показују мање више одлика сшварне или својевољне падавице. За епилепсију у Вуковом речнику налазимо ова имена: падавица, боља, велика боља, велика болест, гора, горица, горска болест. Стари Јелини звали су је светом манијом (Мега тата). свакојако стога што се замишљало да чини какво божаство. ушавши у човека. Зато Узенер вели: Епилептички наступ, умни поремећај и бес сигурни су знаци да је некакав демон овладао човеком, те жрец или какав буџаклијски свештеник, коме се тога ради обраћају, зна по симптомима тачно да одреди, које је божаство нашло, да ли Мати богова, или Посидон или Енодија или Аполон Номије или Ареј или Хеката, и према томе прописује и жртву да би га ублажили.!) Тако у једној Еврипидовој трагедији (Н!ррол1. 141—-144 каже се: „Јер у тебе је, девојко, ушао, дух Панов ил' Хекатин или Светих Корибаната или горске мајке“ 2 Кад дете много плаче и мокри, каже се да болује од горске. У басми којом се ова болест лечи говори се да је изазивају виле и вешшице, те се гоне у неку далеку Талалијску гору; у другој басми за исту болест овим се речима бајалица обраћа тој невољи: горска мајко, што си отуд пошла те мом детету не даш да мирно спава2.... а у трећој, што вас три ноге чепите, руке жљебите, зубе церите, очи буљите и т. д...2 (ОНС И 123—124) Дона бајалица у својој басми којом лечи падавицу, ове демоне назива општим именом анатемници. Затим их поименце моли као немишнике, недојнике, невенчанике, виле 3) ветрове и најзад некаму болест |падавицу]ј — да изиђу

) Хипократ, отац медецине, још на 2300 г. пре нас борио се против народних сујеверица и бесмислености мађиских обреда и лечења свеше маније, о којој је написао и читаво дело.

2) Кибела и њени пратиоци корибанти на кога би наишли бацили би га у бес или горопад |Косћег Гех. ИП стр. 1607 итд.)

3) Срп. етногр. зборник књ. ХШ стр. 31. при бајању: вилевњаци, неподојци, непоротци, вихори, ветрови.

Ушао ашет тетопае ргодушт езг, ашситдпе зресјет диапдат е #опје је. ефрјет путрћае мдегни, Шгепа! поп Гесјзве Нпет, диоз Огаес путрћојериз уосап,, Габи Јутрћа сов арреПапе. Раш! Аертега. По Јамблиху [де туз(ег. Ш, 11 нимфе (виле) и њихови извори залуде човека, а човеку се ум помути кад их види.