Godišnjica Nikole Čupića

Ва Ма ПРИЈЕ БА « с 1

246 Годишњица _ | из. главе, из мозга, из памети, па ређа све делове тела. |Милић. "жСс. 290]. Интересно је још поменути како се тумачи у Нишу болест ограма. Кад човек на један мах занемогне, кажу да је ограисао. Од ограме овако бају: заспала мајка код Јована (или како је болесном име); заспао отац код Јована, па притискоше његова анђела (држи се да сваки човек има анђела на десној руци); анђео се расрди па одлете од јована. Кад то видеше доњоземци, истрчаше, и почеше му кидати дирку. по дирку од срца, од трбуха, од главе, од уста, и играти се. тиме. То видеше Божји анђели па слетеше с небеса и почеше да отимају и да моле да им дамо да једу и да пију благ2, слатко, хубаво. Одобровољише се и дадоше: дирку од срца, дирку од трбуха, дирку од уста, и дирку од језика. Ово се три пута понавља. |ЖСС. 291—292]. Ко болује од падавице вели се да пада у вешар, а кад је у заносу мисле да се бори са алом, зато веле да је алосан [ОНС 1224]. Колико се народ боји ове страшне болести најбоље се види по толиким свецима што их строго празнује да би или себе или своје потомство спасао од ње. Тамо се строго празнује девети пешак од Божића, средопосна среда, св. Роман, и св. Макивеј, за кега веле да може човека да замахне, па шене памећу, ако на тај дан ради [ОНС. 1 38, 45, 71, 72, 104]. То је дакле она грозна света манија (5засга 1пзата), у коју падају епилептичари, бесомучници, па и пророци,л!) за које нам је најлепши пример питија у делфискоме храму, а по лепо изведеној Платоновој теорији [Јон. 533—534 а] и песници само тако стварају, без удела, свести она дивна дела што су узори за сва времена. Исто се тако и лудило доводило у везу са месецом, а преко овога са Хекатом, јер оно кад се спусти мрак и када се све преда починку, стане блудети са душама непогребених, насилно уморених, пре времена преминулих. И ова страшна војска сваком на кога наиђе поремети ум. Најоџасније су душе непогребених, насилном смрћу уморених и прерано умрлих (агарћој, Бтатоћапагој, аого1).2) Сви примитивни народи замишљају да је природа препуна нечистих духова, злурадих,

ђ) Еипр. Вассћае, 289 итд. за Диониса: овај је демон пророк, јер бакхиски занос и манитост имају много пророчанског у себи, јер кад бог много уђе у тело чини да манити говоре оно што ће бити. С! Рћћоп, де 5рес. Јер. стр. 343 М.

=) Татрог. де ап(. дает. стр. 68.