Godišnjica Nikole Čupića

Дубочке русаље Ба | 241

који упропашћују и муче оне који их узнемире. Ова је вера · свуда распрострта као на каквој догматичкој основи, а неописано силна!). Сем тога ову су веру филозофи, почевши од Платона, још више поткрепили својим теориским разматрањима о демонизму. још већи полет оваквим веровањима дадоше у време римскога царства најезде многих азиских религија. Најзад — само хришћанство примило је сву паганску демонологију, али сматрајући старе богове као нечисте духе одреди им пакао за седиште и усвоји древне начине борбе против злих духова. Ге тамо и дан дањи још по хришћанским требницима постоје егзорцистичне басме и обреди, од којих су неки освештани при самом крштењу.

Стари су Грци држали да у човека могу улазити богови и тиме му причинити какву немоћ или занос, али су исто тако веровали да богови могу лечити. С тога су се алосани посвећивали у Хекатине мистерије, у Егини, чак до У в. после Христа. Затим кад овлада мишљење да у човека улазе демони место самих богова, настаде потреба да се ови на некакав начин изгоне из болеснога тела. За ово су нам доказ многобројне мађиске књиге, басме, затим и амајлије. Чак бејаху неке мистерије којима искључива намена бејаше да спрече и лече од лудила. Међ овима Лукијан |паујо. 15; Раи5. П, 30, 2] помиње нарочито Хекатине мистерије у Егини. Корибантске мистерије веома рано издвојише од мистерије Велике Мајке као самосталне, јер се посвећивање у ове сматрало као лек или предохрана од ове страшне болестиз2). Корибанти су, дакле, по мишљењу старих, не само бацали људе у бес и горопад, већ су их и лечили и од страха, и од лудила и тд. Сама пак мистерија звала се корибаншизам. А оне се прослављале уз урнебесну хуку таламбаса. То је било очишћење од лудила (таплаз саћаг515).

Поред мистерија било је много подесније срество магија, у коју спада басма и егзорцизам заједно са употребом извесних предмета за које се држало да су немили демонима и најзад нарочита гестикулација. Бајање је било познато већ

3) Ситопе, стр. 189. 7) Нердпр. АШ5, зете Мубћеп ипа зет Кин. — стр. 184. Ту помиње по јЈулијану (стр. 1683) шри корибанша као Атисове копљанике.