Godišnjica Nikole Čupića
у ВАН ПИ Ји ки ма ИН | ; МИА АЉЕ Вела. . К 6 ~ Е. - о А Ги
5:
248 _ _____Годишњица __
Хомеру [басма којом се зауставља крволиптење 04 20, 456] па и Платону |[Тћеае«. 149 СП]. Уз ово су ишле нарочито оријенталске мађије, за које Кимон вели да су биле у склад доведене доктрине, да су окултна и учена дисциплина... свештеничка наука.
Пре но што пређемо на анализу обреда самога лечења потребно је бацити поглед на религије старих Трачана. На северу Балканског Полуострва становали су Гети, трачанско племе, номадски коњанички народ, коме је главно божанство био Замолкс. Овај се народ први пут помиње у историји приликом Даријевог похода на Ските [Негод. 4, 93]. Гети су се држали за бесмртнике, јер су веровали да не умиру већ иду к своме богу Замолксу. Сваке пете године слали би по ког гласника овоме богу: изабраном би саопштили шта ће испоручити, па би га у вис бацили тако да падне на копља. Ако би одмах издахнуо, сматрали би га за богоугодног, иначе би другог на исти начин испраћали Замолксу [Негод. 4, 94]. О овоме су богу филозофи много шта причали. Међутим грчке : рационалисте веле да је то био Питагорин роб, па вративши се у свој народ просвећивао га и најзад се изгубио. Они су од богова поштовали само Ареја, Диониса и Артемиду, како вели Херодот [У 7]. Дионису је обреде и богослужење установио Орфеј и то међ планинама Балканом, Родопом, Аргентаром и Перимом [Херод. У; |, 6]. То је онај бог што му се хор жена о тесмофоријама, о празнику у славу Деметре, новембра месеца, кад јој захваљују на летини, обраћа овим речима: „поведи коло, ти сам, Бакхе с бршљановим венцем, господе; а ја ћу песмом уз милу јој игру да венчам Евија, о Дионисе, Бромије, Селенин сине, ти што у игри уживаш, ти што се радо умешаш у хоро Нимфа по планина. Евије, Евије, ијују, славим га подврискујући. Око тебетрешти Китеронов одјек, тамна гора, хладна планина, крш се тресе“ [Апзјорћ. Тезторћ. 987 итд.) Ова хучиост и урнебес долазе свакојако отуд што је трачански дионис доста зачињен утицајем једне фрижанске 60гиње, по имену Кошиле, која је опет у вези са Великом Мајком, матером свих богова — Кибелом или Реом Кибелом, Кроновом женом која је прамати свега на свету (Нез. Тћеор. 117). Мистерије или оргије ове богиње биле су још хучније и бешње но Дионисове. Посвећивање у Котилине оргије извесним кр-