Godišnjica Nikole Čupića

Дубочке русање | зао штењем вршиле. су бапше, њени свештеници. У једном фрагменту из Едонаца, Есхилове трилогије о Ликургу, овако се: енисује овај свечани обред: Славећи свете Котилине оргије.... :' један са зурлама мучним делом сврдла што винуто прстима ис- | нуњава песму свирком која изазива клицање и вриску беса, други урнебес диже тучним кимбалима... свирка трешти, а од некуда, из мрака, диже се као нека страшна рика бикова ште: : потмуло тутњи као даире, као подземна грмљавина што ужасом дубоко потреса [Есхил, фрагм. ТОР. 57. Испореди Збабо, Х.': 470; Атеп. Х!, 419]. Кибела је имала љубимца Атиса |Раиз.:. МИ, 17, 9]. То је оличење бесне, крваве ·-похотљивости, Из љубоморе Кибела му помути ум, а он у бесу сам себи одузе мушкост. Она пак с највећим болом ужасно нариче над мртвим Атисом, а необуздано кличе његовом васкресењу. Обред и богослужење неописано оргијама :савршавало се дроменом, мимичком представом Атисовог страдања смрти и васкресења. — Поред Велике мајке била је на планини Иди, у Фригији, још и Горска Мајка, која је била добра, али кат-кад и ужас задавала улевајући лудило и горопад [АроП. Кћод. |, 11:19]: · То је горска болест, у старој јели света манија. Горску Мајку прате корибанши. С једне стране као мати одговара: китарској Афродити, а с друге као богиња усева и растиња одговара богињи Деметри и Дионису. Ево какво блаженство очекује оне што се у њене мистерије посвете: Блажен је когод је срећан да посвети у тајне богова, па живот посвети; а душу окрепи светим очишћењем бакхиског заноса и који по закону врше оргије Велике Мајке Кибеле или пак сложно машући тирсом, с бршљановим венцом на глави служе Дионису . |Еипр. Вассћае, 72-—81]. Свештеници Реје Кибеле звали су се курети, који су иводили своју нарочиту игру с оружјем; шумну ратничку пириху, или прилу. Са Кибелом се често помиње хемоњански!) (балкански) корибант. Како се својевољно лудило сматрало као калемљење или предохрана од правог лудила то су корибанте сматрали као лек против ове страшне болести [Апзеорп Мезр. 119; РТаг. УН, 2; Огрћ. ћути. 39, 3 и т. д.] Испор. Татђог. стр. 75.

Да би се боље разумеле дубочке русаље навешћемо један необично сличан обичај из северне Бугарске. И тамо се Св..

| 1) Хемоњанима су се звали Трачани што живе око Балкана.