Godišnjica Nikole Čupića

МОМЧИЛО ИВАНИЋ

(1853.—1916.)

У свету, а нарочито учену, има подоста људи који проведу век нечујно, скромно идући својом стазом, увек на послу, не желећи ни да се сами истичу, ни да ко на њих нарочиту пажњу обраћа. Они су задовољни умиреном савешћу по свршеној дужности, и заслужено признање или дочекају подоцкан, кад се стигне да се и на њих погледа, или га за живота и не дочекају.

Један од тих скромних и корисних људи несумњиво је био дугогодишњи секретар Лексикографскога Одсека Академије Наука, професор Момчило Иванић. Он је свом роду поглавито послужио у школи, учећи главном предмету њене наставе, Српском језику, али је уз тај племенит, тежак и често незахвалан посао, стигао да остави трага и у књижевности, и у науци, па и у пословима нашега јавнога живота.

21»