Godišnjica Nikole Čupića

324 ; Ј одишњица

Иванић је рођен у Бачкој, у селу Пивницама, 2 · марта 1853. године. !) Његов отац Стеван, општински бележник, убрзо пређе у Србију, где, у Београду, постане чиновник

«г м

Управе Града. Момчило је морао прекинути започету основну

школу, кад је био у четвртоме разреду, јер му се отац

био вратио у Банат, и тек је 1867., већ поодрастао, ушао

у гимназију. Историјско-филолошки одсек Велике Школе

довршио је године 1876., слушајући, између других професора, и Ђура Даничића, Стојана Новаковића и Стојана Бошковића, који су на њ највише и утицали.

Иванићев наставнички рад почиње с пролећа 1577. Радио је најпре у једној приватној школи, па, у октобру исте године, буде постављен за професорског приправника Историје Књижевности Јужних Словена, коју је у Великој Школи предавао Стојан Новаковић, а почетком 1879. постао је наставником београдске Реалке, у којој је остао осам година. Пробавивши једну годину у Крагујевцу, поново буде враћен у Београд, и ту је остао, док није, као професор Ш београдске гимназије, по молби пенсионисан (11. јуна 1909. год.).-

Вршећи савесно свој главни посао, Иванић је такав био и на свима спореднијим пословима који су му поверавани. Њих је било сваковрсних и многобројних. Али је од њих, и по вредности и по дуготрајности рада, на првоме месту рад у Лексикографскоме Одсеку, за чијег је члана именован још у новембру 1893. год., а ујесен 1898., на представку председништва Академије Наука, разрешен од професорске дужности и придодан Одсеку на сталан рад, на коме је остао до смрти.

Уз друга одликовања, Иванић је године 1903. на свечаноме скупу Академијину, проглашен за дописнога члана, а исте године постављен и за наставника данашњега Наследника Престола. То су му биле највеће и последње почасти у животу.

6 ж

јад на науци, и то одмах на пољу на коме је највише и урадио, започео је Иванић као Ђак Велике Школе. Године 1876. мара И му је светосавски темат «0 развићу

1) Главни подаци о животу и раду находе се у ХУЈ кодни ла С. К. Академије.

4