Godišnjica Nikole Čupića

28 С Годишњица

%

На трећем: Криле жупанљ. Се писа Радохна крљстианинђ.

На четвртом: ...] нБб ... ратђнђ ... Ћпај..

На петом: Витљ писа, богђ м8 даизњдравис а мбнђ животљђ.

У шестом кругу: азђ писахђ Рад. Миогостњ писа.

Као што се види, у тексту натписа се нигде не пише 8 него редовно оу као и у старијем Грдовом натпису. о долази само у потписима. Исто тако, као у Грдову натпису и као у Гршковићевим одломцима,!) у тексту се јавља само глас љ. И стари ћирилски натпис са Брача из Повља, око год 1185., има само тај знак ђ.2) Као у Миросављеву и Вуканову Еванђељу, тим занимљивим споменицима српско-словенске прелазне редакције, и овај натпис има х за оу. Има е за ле у здравие, Загорис. Језик је народни. Поред оу за вђ има и црквђ од црбкбг и црђкђљвр.

Од личности, које се наводе у потписима, ми мислимо, да би Десивој, који „писа криже за бана“ могао бити онај Десоје, који се потписује на једној недгтираној повељи бана Нинослава као његов граматигњ.3) Размак времена није велик, нарочито с обзиром на то, што ми не знамо, кад је Нинослав почео владати. У тој повељи изрично се наводи ранија клетва Кулинова Дубровчанима, о којој је, како се види, водио обзира и Дубровник и бан и његов граматик, који је писао нову повељу: тако вђрно какоре 8 провихњ. И у тој се повељи јавља облик азђ као и у потпису поред новијег ћ = ја. Радћ из шестог круга, пре него Радохна, могао би бити онај Радош, што се спомиње као сведок на Болином Пољу.

Кучевско Загорје се природно опредељује према Кучеву. Натпис наводи ту област и догађај везан уза њу као запамћену ствар. Од свих Кучева најпознатије је у средњем веку србијанско Кучево, богати рудник, које се као врло популарно спомиње и у народној традицији и иначе у вези са Браничевом. Већ у ХШ веку извори спомињу бана тих области, де Кисћоц ег Вогопсћ,“) а вести о том важном подручју, седишту једне

7) Ср. Љ. Стојановића примедбе уз Грдов натпис, Јужнословенски Филолог |, 1913., стр. 105. и наша опажања у Гласнику Зем. Музеја ХХШ 1911., стр. 549—550.

2. бигтуп, Нгуаћзк! Зротета 1, Дагтеђ 1898., стр. 3—4.

3) Е. Ми Тозјећ, Мопитепја зегћаса, Утеппае 1858., стр. 24.

4 рарл. Хћог. УП. стр. 22. Ср. прикупљене податке код М. Ристића, Босна од смрти бана Матија Нинослава до владе сремскога краља Стевана Драгутина. Београд 1910., стр. 129.