Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

464. СРБИ И ХРВАТИ

[Поводом ове расправе Вук је написао и штампао у“ 21. бр. „Видовдана“ “ за год. 1861. чланак :ј

(ИЛИ ИЛИТИ ХРТ РА От Те

Е Ј а сам 1848. године у „Ковчежићу,“ товорећи о Орбима, као мимогред казао да су данашњи „ Такавци“ остаци или потомци Порфпрогенитовијех Хрвата. По том је Г. Шулек доказивао да то није истина, него да су Чакавци у Далмацији и по њезину приморју и отоцима били још прије него су се Хрвати у оне крајеве доселили.

Ако је ово доказивање Г. Шулека истинито, онда се слободно може рећи да Хрвата не само данас нема нигдје никако, него да их нигда није ни било, као народа који се разликовао од Срба, већ да се је једна грана Српскога народа звала Хрватима, као н. пр. данас што се зову Црногорци, Брђани, Херцеговци и т.д.

Али ја не ћу са свијем овако да кобим Хрвата, као што их кобе њихови родољупци, него п сад мислим да су се стари Хрвати у језику разликовали мало од Срба, и да су данашњи Чакавци прави њихови остаци или потомци, и да се по правди само они могу звати Хрватима.

Данашњи родољупци Хрватски јамачно у себи мисле п могли би рећи да је Чакаваца данас мало према негдашњијем Хрватима; алп кад се узму сви Ихавци (којп у онпјем слоговима. гдје се у Славенском језику пише % говоре и), за које ја мислим да су негда били Чакавци пак се посрбили послије кад су Срби пз Босне п Херцеговине бјежећи од Турака навалили у њихове крајеве, онда ће пх изићи од прилике онолико колико их је и прије било.

По овоме се управо може рећи да онп наши људи Ризскога закона који у поменутијем слоговима мјесто % не говоре и него је или е нијесу постали од Хрвата него су њахови стари били прави Орби, пак су пли у стара времена у Римекоме закону остали својевољно (као н. п. Дубровчани,

[“ Видовдан. Година 1. 1861. Издаје и уређује Милош Поповић. У државној штампарији. — Роћо, у 4 ступца, 115 бројева, Отране нису означпване. — Први број изишао је !, априла.) :